avatar
Куч
7.59
Рейтинг
+6.41

Xalilova Zuhra Muxsin qizi

Мақолалар

Atrof-muhit ozodaligi – salomatlik garovi

Блог им. correspondent

 


   Konstitutsiya nafaqat yuridik, balki milliy mafkuramizning ijtimoiy-siyosiy, ma’naviy asosini tashkil etuvchi, davlat va jamiyatning barcha yo’nalishlarini belgilab beruvchi hujjatdir. Unda ijtimoiy-iqtisodiy hamda siyosiy huquqlardan tashqari, fuqarolarning atrof-muhitga munosabati, tabiatni muhofaza qilish, tabiiy resurslardan oqilona foydalanish kabi mezonlar ham belgilangan. O’zbekiston Ekologik harakati tomonidan poytaxtimizdagi 9 oilaviy poliklinikada tashkil etilgan “Atrof-muhit va aholi salomatligini muhofaza qilishning konstitutsiyaviy asoslari” mavzuidagi davra suhbati ana shu masalalarga bag’ishlandi. Ta’kidlanganidek, bugungi kunda ekologik muammolar global ahamiyat kasb etmoqda. Atrof-muhit ifloslanishi oqibatida dunyoda turli kasalliklarning ortishi, bolalarning majruh tug’ilishi kabi holatlar kuzatilmoqda. Bunday muammolarning oldini olish maqsadida yurtimizda bir qator tadbirlar amalga oshirilyapti. Aholining ekologik madaniyatini yuksaltirish, sog’lom turmush tarzini targ’ib etish maqsadida tashkil etilgan anjumanda atrof-muhit ifloslanishining oldini olish, mavjud ekologik muammolarni bartaraf etishga oid huquqiy asoslar haqida to’xtalib o’tildi. Ta’kidlanganidek, Konstitutsiyamizning qator moddalarida fuqarolarning atrof-muhit muhofazasi uchun mas’ulligi alohida qayd etilgan.


   Inson salomatligi atrof-muhit ozodaligi bilan chambarchas bog’liq. Aholining ekologik va tibbiy madaniyatini oshirish sanitar-epidemiologik holatni yanada yaxshilashga xizmat qiladi. Shu maqsadda Toshkent tibbiyot akademiyasi negizida tashkil etilgan ilmiy markaz xodimlari tomonidan Respublikadagi bir qator poliklinika va QVPlarda o’quv seminarlari o’tkazib borilmoqda.


   Tabiat muhofazasiga barcha fuqarolar birdek mas’uldirlar. Aholining atrof-muhit ozodaligi uchun javobgarlik hissini oshirish ekologik muammolarning oldini olishda muhim ahamiyatga ega. Davra suhbatida bu yo’nalishda amalga oshirilishi ko’zda tutilgan rejalar haqida ham ma’lumot berildi.


 

Amaliy-ijodiy ishlar doimiy e'tiborda

Блог им. correspondent

Jahon axborot maydonida ro’y berayotgan o’zgarishlar milliy va xalqaro jurnalistika sohasida bir qator islohotlarni talab qilmoqda.  Ayniqsa, bu sohada qalam tebratayotgan ijod ahlidan faqatgina nazariya bilan cheklanib qolmasdan, olingan bilimlarni amaliyotda qo’llay olish va mustahkamlashni taqozo etadi.  Shu ma’noda, mamlakatimizda mavjud OTMlarning jurnalistika fakultetlarida talabalarning amaliy ishlarini baholash va rag’batlantirishga qaratilgan an’anaviy tadbirlar o’tkazib kelinadi. O’zDJTU xalqaro jurnalistika fakultetida o’tgan amaliyot konferensiyasi haqida muxbirimiz batafsil hikoya qiladi.


 “Zamonaviy dunyoda milliy jurnalistikamizning istiqbollari”  mavzuidagi talabalarning 2013 yilgi amaliyot anjumanida O’zbekiston Jurnalistlari ijodiy uyushmasi va turli OAV tahririyatlaridan vakillar, O’zMU jurnalistika fakulteti mutasaddilari hamda O’zDJTU o’qituvchi va talabalari ishtirok etdi. Tadbirdan  ko’zlangan maqsad, talabalarning bir yil mobaynida turli tahririyatlarda olib borgan amaliy faoliyatlarini baholash hamda ularni munosib rag’batlantirishdan iborat. Anjumanda fakultet talabalari tomonidan badiiy chiqishlar va sahna ko’rinishlari ham namoyish etildi.


Ta’kidlash joizki, O’zDJTU Xalqaro jurnalistika fakultetida olib borilayotgan ta’lim tizimi bo’lajak jurnalistlarning turli ixtisosliklar bo’yicha zaruriy ko’nikmalarga ega bo’lishlari uchun xizmat qilmoqda. Ma’lumot o’rnida, xalqaro jurnalistika fakulteti 1999 yil 26 fevralda O’zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining qarori bilan O’zDJTU tarkibida tashkil qilingan bo’lib, bugungi kunda ushbu fakultet talabalari 6 ta xorijiy tillar bo’yicha tahsil olmoqdalar. Talabalar nazariy olgan bilimlarini amaliyotda qo’llay olishlari uchun Respublikamizdagi yetakchi tahririyatlar, xususan O’zMTRK, davriy va elektron nashrlarda amaliyot o’tamoqdalar.


Tadbir so’nggida talabalarning 2012-2013 yilgi amaliy faoliyatlari munosib baholanib, turli nominatsiyalar bo’yicha sertifikatlar va rag’batlantiruvchi mukofotlar topshirildi.


 


 


Zuhra Xalilova

Ахборий-мафкуравий курашларнинг интернетда акс этиши

Блог им. correspondent

Интернетнинг шиддати бутун дунё аҳолисини ўз домига тортаётган бир пайтда, ахборот хуружларининг ривожланиш жараёни ҳам авж палласига чиқди. Турли дезинформациялар, ёлғон ва нохолис ахборотларни тарқатувчи ташкилотлар бугунги кунда ташқаридан оддий кўринса-да, аслида, дунёга гегемонликни истовчи баъзи давлатларнинг ҳомийлигида катта маблағ эвазига иш юритмоқда. Глобаллашув жараёнлари дунёдаги барча мамлакатларнинг ички ҳолати, ижтимоий, сиёсий, иқтисодий ва миллий ривожланиш даражасига ҳам ўзининг таъсирини ўтказиб келмоқда. Айниқса, бу миллий менталитет ҳамда сиёсий қарашларни бутунлай ўзгартириб юборишга қодир бўлган куч эканлигини бугун жаҳондаги бир қанча давлатларда юз бераётган парокандаликлар ҳам кўрсатиб турибди. 2010 йилнинг сўнггида (декабр ойида) Тунисда бошланган ички зиддиятлар дунё мутахассислари томонидан “Араб баҳори” тушунчаси билан номланди. Нега айнан “Араб баҳори” Ахир, бу воқеаларнинг бошланғич нуқтаси қишнинг илк ойида-ку! Бу атама муаллифларининг фикрича, Араб мамлакатларида рўй бераётган ушбу ҳодисалар Араб халқларини “қиш зулматидан баҳорнинг ёруғлигига бўлган умидидан дарак” берар экан. Аслида ҳам шундайми? Уйғониш, яшариш ва яхшиликлар тимсоли бўлган баҳор фаслини қонли урушларга – ўлимга қиёслаб бўлармикин? Дунёни ларзага келтирган, неча минг болаларни етим, аёлларни бева қолдираётган, ўз юртининг тупроғини қонга беланаётганини кўриб туриб ҳам индамай лоқайд қараб турган ношуд халқнинг бу қилиқларини “баҳорий” деб бўладими? Бу каби саволларга жавоб беришдан олдин “Араб баҳори”дан кимлар қандай манфаат кўриши, кимлар унинг “сценарий”сини тузиб берганини ўрганиш лозим. Бу борада бизнинг асосий нишон – “Араб баҳори” келиб чиқиш сабаби ахборот хуружлари эканлигини қайд этиш лозим. Бир неча йиллар мобайнида интернет, айниқса, ижтимоий тармоқлар орқали олиб борилган ахборий-мафкуравий урушлар ниҳоят реал ҳаётга кўчди. Бу эса бугун бутун дунё “баҳор” деб номлаётган ички низолар, даҳшатли урушларни келтириб чиқарди. Тунисда оддий савдогарнинг ўзига ўт қўйиб юборишидан тортиб, фаcебоок.cом ижтимоий тармоғида олиб борилган провакациялар жараёнигача ортида катта маблағ ва манфаат ётувчи бузғунчи кучларнинг сценарийси асосида рўй бергани ва бу жараён бугун ҳам давом этаётганини англаш қийин эмас.


   Глобаллашув шароитида энг хавфли ва таъсирчан қурол бу ахборотдир. Ахборотнинг хавфсизлик даражаси уни тарқатаётган шахс ё шахслар гуруҳининг мақсади ва кўзланган манфаатга боғлиқ. Бу борада Президентимизнинг қуйидаги сўзларини эслаш ўринли: “Бугун тез суратлар билан ўзгариб бораётган, инсоният ҳозирга қадар бошидан      кечирган даврлардан тубдан фарқ қиладган ўта шиддатли ва мураккаб бир замонда яшамоқдамиз… Бугунги кунда замонавий ахборот майдонидаги ҳаракатлар шу қадар тиғиз, шу қадар тезкорки, энди илгаригидек, ҳа, бу воқеа биздан жуда олисда рўй берибди, унинг бизга алоқаси йўқ, деб бепарво қараб бўлмайди. Ана шундай кайфиятга берилган халқ ёки миллат тараққиётидан юз йиллар орқада қолиб кетиши ҳеч гап эмас”.


Бугунги ахборот асрида интернет тармоғи тобора ривожланиб бораяпти. Ер юзида интернетдан фойдаланувчилар сони қарийб 3,5 миллиардни ташкил этмоқда. Ўзида шу қадар кўп одамлар аудиториясини мужассалмаштирган мазкур тизим бугун маънавий таҳдидлар ўчоғига айланиб қолаётгани барчамизга аён. Айрим сайтлар ва ундаги маълумотлардан ўзининг қинғир мақсадлари йўлида фойдаланаётган сиёсий кучлар ва динни ниқоб қилиб олган жиноий ташкилотлар бугунги кун “ўргимчак тўри”ни ҳақиқий тузоққа айлантирмоқда. Бугунги ахборот глобаллашуви асрида ўзингизга керакли ахборотни истаган виртуал маконингиздан бир зумда топиш имконига эгасиз, бунинг учун биргина буйруғингизнинг ўзи етарли. Уларнинг барчаси шакл ва мазмун жиҳатдан бир хил кўринса-да, аслида унинг туб моҳияти ҳамда йўналган мақсади турличадир. Бу унинг яратувчиси ким экани ё кимларга хизмат қилиши билан характерланади.


Ижтимоий тармоқлар ҳам бугунги кунда интернетнинг муҳим бўғинига айланиб бормоқда. Тармоққа ташриф буюрган кўпчилик фойдаланувчилар, асосан, вақт ўтказиш, яқинлари билан мулоқотда бўлиш ва янги дўстлар орттириш мақсадида бўладилар. Бироқ, бугунги кузатувлар шуни кўрсатмоқдаки, ўзида бир қанча ахборотларни мужассамлаштирган саҳифаларда тармоқ фойдаланувчиларининг сони ортиб бормоқда.


Аҳамиятли жиқати шундаки, интернетда тўсиқ қўйилган порнографик, экстремистик сайтларнинг махсус саҳифалари ҳам ижтимоий тармоқларга кўчди. Ушбу саҳифаларни диққат билан кузатган инсон уларнинг замирида қанчалик манфур ва қинғир кимсаларнинг манфаатлари, ғаразли мақсадлари ётганини яхши англайди. Улардаги Ватанга муҳаббатни сўндириш, Давлатга, ҳукумат ва бошқа давлат бошқарув органларига нисбатан ишончни йўқотиш кайфияти ўзини комил шахс даражасида тасаввур эта оладиган ҳар қайси инсоннинг онгида мафкуравий иммунитет кучлилик даражасига кўра реал баҳоланади ва бу каби саҳифаларга бўлган қаршиликни кучайтиради. Бироқ, ҳали онги тўлиғича шаклланиб улгурмаган, ғоявий бўшлиғи бўлган айрим ғўр ёшлар бу каби ахборотларни мафкуравий фильтрдан ўтказа олмасачи?


Шу Ҳолатни тадқиқ қилиш мақсадида одноклассники ижтимоий тармоғидаги бир қанча шу каби саҳифаларни сиртдан кузатдик. Уларга аъзо бўлган фойдаланувчиларнинг фикрини ўргандик, мавзуларга қолдирган изоҳларини ўқиб таҳлил қилдик. Кузатувларимиз жараёнида шундай ҳолатларга дуч келдикки, бу ҳолатни сиртдан кузатган инсоннинг ўзи ҳам ўша саҳифа муаллифлари ва ташкилотчиларининг мақсадлари аслида зўрлик билан ҳокимиятни эгаллаш эканлиги, уларни халқнинг ва давлатнинг манфаатлари эмас, ўз нафсларини қондириш ва бу йўлда Ватанда парокандалик, нотинчликни келтириб чиқармоқчи эканликларини англаб олиш мумкин. Ёзилаётган шарҳларда уларнинг манфаатларини ҳимоя қилувчи характерга эга бўлганларинигина қолдириб, Ватанпарварлик, давлатга садоқат руҳида ёзилганларини эса бутулай ўчириб юборадилар. Бу ҳолатни биз юқорида назарда тутган ўзини муҳолифат деб таништирувчи кимсаларнинг ҳар бир сақифаларида учратиш мумкин. Хўш, бундан қандай хулосага келиш мумкин? Буни англаш учун уларни шунчаки кузатиш ва холис таҳлил қилишнинг ўзи кифоя.


Ўзини муҳолифат деб атовчи ва «ҳуқуқ ҳимоячиси», «халқпарвар» ниқоби остида фаолият юритувчи баъзи кимсалар ўзларининг нореал қарашлари, нохолис хатти-ҳаракатларини тарғиб қилишда ижтимоий тармоқлар, хусусан, одноклассникидан фойдаланмоқдалар. Улар турли йўналишдан бораётган «соҳа вакиллари» сифатида намоён бўлсалар-да, аслида уларни фақат бир мақсад ва манфаатлар тўқнашуви бирлаштириб туради.


Бу гапларимиз қуруқ сафсата бўлиб қолмаслиги учун баъзи аниқ далиллар билан изоҳлайлик. Изоҳни аввало муҳолифат аслида қандай бўлиши лозим деган саволга жавоб билан бошлаймиз. Муҳолифат шундай бўлиши керакки, у ҳеч қандай манфаатга асосланмаган (давлат ва халқ манфаати бундан мустасно) бўлиши билан бирга, ҳукумат аъзолари ва бошқа давлат бошқаруви органларининг атрофида миллий жипслашув руҳида бирлаша олиши зарур. Муҳолифат ҳукумат аъзоларига қарши  эмас, аксинча, уларнинг нуқсонларини ёпувчи, камчиликларини бартараф этувчи субъект вазифасини бажариши лозим. Халқ ва ҳукумат ўртасидаги гиж-гижловчи восита эмас, аксинча, уларни бир-бирига бўлган ишончини мустақкамловчи жонли кўприк бўла олиши даркор. Муҳолифат халқни қийнаётган ва давлат равнақига ҳалақит бераётган ижтимоий-сиёсий, иқтисодий ва бошқа шу каби муаммоларни дунёга достон қилиши эмас, аксинча, уларни бартараф этиш учун аниқ режали дастур, узоққа мўлжалланган консепция ишлаб чиқиб, уни ҳукуматга таклиф қилиши ва керак бўлса, амалга тадбиқ этиши керак.


Қани энди мана шу жиҳатларни ҳисобга олган қолда бугунги кунда ижтимоий тармоқлар орқали «биз халқпарвар муҳолифлармиз» дея жар солаётган, чет элдаги ҳомийларининг манфаатларини ҳимоя қилиш эвазига қорин тўйдириб, юртни ичдан емиришга уринаётган баъзи кимсаларнинг хатти-қаракатлари билан таққослайлик. Уларда юқорида таъкидлаганимиздек, асл муҳолифат элементлари борми? Йўқ, афсуски, бунинг акси. Бу гапларнинг исботини аксарият тенгдошларимиз биз юқорида таъкидлаган «халқпарварлар»нинг ижтимоий тармоқлардаги ҳар бир саҳифаларида кўриб, уларга тўғри баҳо бермоқдалар. Афсуски, беш бармоқ баробар бўлмаганидек, бундай ахборотларга ишониб, алданиб қолаётган, ғаразгўй кимсаларнинг тузоғига илиниб қолаётган юртдошларимиз ҳам бор. Мана бу эса ахборот курашларидан келиб чиқаётган оғир асоратлардир.


Ахборот уруши фақат сиёсий тусда намоён бўлади, десак бироз адашган бўламиз. Баъзи ташкилот ва компанияларнинг бир-бирининг “оёғидан чалиш” ниятида амалга оширган хатти-ҳаракатлари ҳам ахборий жанглар кўринишида намоён бўлмоқда. Шу йилнинг октябр ойларида “Bilayn” компанияси ҳақидаги WhatsApp ижтимоий сўзлашувлар маконида тарқалган хабарлар минглаб ўзбекицонликларнинг “Ucell” компанияси офисларида янги рақам олиш учун навбат кутишга мажбур қилди. Хабар кўринишидан ишончли ва расмий тасдиқлангандек бўлса-да, аслида, қонунчиликни яхши билган киши учун бу ғайритабиий ҳол – ножоиз харри-ҳаракат бўлиши аниқ. Илова сифатида “WhatsApp”да тарқалган хабарни келтирамиз:


"Ўзбекистон алоқа ва ахборот агентлигининг №19-Л 2013 йил 24 октябрдаги қарорига биноан «UNITEL» МЧЖнинг «Билайн»номи билан фаолият олиб борувчи алоқа операторининг МЧЖ шаклидаги лицензияси бекор қилинади.    Хабарда таъкидланишича, Ўзбекистон Республикасининг «Алоҳида фаолиятлар шаклини лицензиялаш» қонунининг 22-моддаси қўпол тарзда бузилган. Шу боис 2013 йил 26 октябри соат 17.00 да компания алоқа хизматини тўхтатади қамда 15 иш кун мобайнида 12.09.2006 йилда берилган АА №0000645 серияли лицензия бекор  қилинади.” Бу хабардаги хатоликлар биринчи гапдаёқ кўзга яққол ташланади. Яъни, Ўзбекицон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги ҳозирда Алоқа, ахборотлаштириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитаси деб номланади. Хабарнинг қолган қисмлари, хусусан, лицензия рақами, қонундаги моддаларни кўрсатишда жуда қўпол хатоликларга йўл қўйилган. Мазкур хабар “Bilayn” абоненти бўлган ўзбекистонлик “WhatsApp” фойдаланувчиларини эсанкиратиб қўйди ва натижада, “Ucell”нинг дилерлик офислари олдида турнақатор навбатлар пайдо бўлди. Ахир айтишадику, оғзи куйган қатиқни ҳам пуфлаб ичади, деб.


Ушбу хабар тарқалган кундан икки кун ўтиб баъзи ОАВ, айниқса, электрон нашрлар орқали “Билайн WhatsApp”даги хабарни рад этади” қабилидаги янгиликлар пайдо бўлди. Айниқса, мезон.уз интернет нашрида  «Беелине»нинг лицензияси бекор қилинганлиги қақидаги хабар асоссиз бўлиб чиқди”, “Билайн” қақидаги иқво эгаси албатта аниқланади”, Алоқа, ахборотлаштириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитасининг расмий баёноти”, “Beeline” спам хужум, “WhatsApp” ва текширувлар қақида” сарлавҳали бир қанча хабар ва мақолалар эълон қилинди. Алоқа, ахборотлаштириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитаси ҳам ўз расмий сайтида “билайн” ёпилиши асоссиз” эканини ёзди.


“Билайн” компаниянинг расмий сайти эса уч кун “жим” турди. Компания офисларига борган ё операторлик хизматига қўнғироқ қилган абонентларнинг “Билайн ёпиладими?” деган саволлари кўпайиб боргач, компаниянинг расмий сайтида буни инкор этувчи расмий огоҳлантирув хабари эълон қилинди ҳамда барча абонентларнинг мобил телефонларига СМС тарзида юборилди: “Ҳурматли абонент! Bilayn огоҳлантиради! Ҳозирда WhatsApp ва СМС орқали Beeline фаолияти бўйича келаётган ЁЛҒОН хабарларга ишонманг!” “Компания фаолияти билан боғлиқ барча ҳаққоний ва расмий маълумот доимо www.беелине.уз сайтида”. Мана шу икки хабар “Билайн ёпилади” деб эсанкираб қолган ва иккиланиб турган абонентлар учун жуда муҳим маълумот эди. Бу эса бир неча кун мобайнида омма орасида ташвиш уйғотган ахборот хуружига бўлган қақшатқич зарба бўлди.


Биз юқорида кўриб чиққан ёлғон ва нохолис ахборотлар шунчаки тарқатилаётгани ё шунчаки одамлар орасида саросима уйғотаётгани йўқ. Уларнинг тагида катта манфаатлар, катта маблаг ва катта кучлар ётгани маълум. Ижтимоий тармоқлар ва интернетда чеклов қўйилган сайтлар бугунги кунда виртуал “ғийбатхона”га айланаётгани ҳам бежиз эмас. Улар катта маблағ эвазига бу каби ахборий урушларни келтириб чиқариб оммавий онгни заҳарлаш, кимнидир кимгадир қарши қилиш ё ўзига оғдириш мақсадида олиб борилаётган қинғир ишлардир. Бу каби ишларни бошқарувчилар қўлида қўғирчоқ бўлиб, уларнинг тузган сценарийларларини амалга оширувчи манфур кимсалар аслида халқ ва ватан хоини, ўз оиласига, ёр-дўстлари, туғилиб ўсган юртига тупурган ашаддий ватанфурушлардир, десак айни ҳақиқатни айтган бўламиз.


Дунёни шаффоф сувдек тоза ахборот қутқаради. Шундай экан, бирор ахборотга ишонишдан олдин унинг нечоғлик ҳақиқат эканлиги, расман тасдиқланганлиги ҳақида ишонч ҳосил қилишимиз лозим. Мафкуравий урушлар ва маънавий таҳдидларга қарши курашда, аввало, уларнинг олдини олишимиз, бунинг учун, биринчи навбатда, ўзимизда, сўнг биздан қолажак ёш авлодда мафкуравий иммунитетни шакллантиришимиз даркор.


 


 


Зуҳра Халилова


 


(Муаллифлик ҳуқуқи асосида)


 

Ana shunaqa!

Блог им. correspondent

 


(fel’eton)


 


  Haqnazar akani hech kim ko’rmagan, ammo ularning nomlari mag’rib-u mashriqqa ma’lum. Aytishlaricha, Haqnazar akaning tanish-bilishlari orasida “ko’rinmas” degan laqablari bor emish. Nega bunday deyishlariga qiziqib, Haqnazar akaning do’sti Sotvoldi amaki bilan suhbat qurdim. Sotvoldi amakining ozgina kayfi bormi deb o’ylab gapni dangal qilmoqchi edim, yo’q, ozgina emas, yaxshigina kayfda ekan. Undan Haqnazar aka haqda so’raganimni bilaman, menga uzundan uzoq hikoya aytib berdi. Hikoya mazmuni taxminan quyidagicha edi:


   “Avvalo, bir narsani bilishingiz lozim, nega uning ismi aynan Haqnazar? Chindanam-da, hech qiziqmaganmisiz? Masalan, uning bir do’sti bor, ismi Xudojo’y. Boshqasi Xalqparvar, yana boshqa do’stining ismi Fidoyi. Endi o’ylang, qaysi ota-ona o’z farzandiga – “inga”lab yotgan kichkintoy go’dakka shunday ismlar qo’yadi? Axir buning tagida ma’no bor, ma’no! “Haqnazar”! Jaranglashini aytmaysizmi? Ismini eshitiboq, Haqning nazari tushgan kishi ekan-da deb havasingiz ortadi, so’ng ul zotga qiziqa boshlaysiz, ana shundan keyin… oh-oh-oh siz – biznikisiz. “Iya, qanaqasiga?” deb so’radim ham hayrat, ham zarda aralash. Shunda  Sotvoldi aka hikoyasida davom etdi. “Shoshmang, meni eshitib turing-da! Nega Haqnazarning do’stlarining ismi Xudojo’y, Xalqparvar, Fidoyi ekanini bilasizmi? Bilmasangiz bilvoling, bu ularning  o’zlariga o’zlari qo’ygan ismlar! Masalan, xudojo’y sifati xudoga yaqin kishilarga nisbatan aytiladi. Lekin “Xudojo’y”ning asl ismi qandaydir ajnabiycha edi: Kristianmi, Krismi… O’taketgan aroqxo’r. Basharasiga soqol yopishtirib yuradi-ku, ammo ko’rsangiz xuddi o’ziniki deysiz. Lekin aroq ichishini hech kim bilmaydi: yerto’laga yashirinib olib, faqat namoz vaqti ichadi (chunki namoz vaqti xudojo’ylar band bo’lishadi-da, bilishmaydi). Ismini o’zgartirganining sababi nima deysizmi? Shuni ham bilmaysizmi? U safimizni haqiqiy xudojo’ylar uchun to’ldirishi kerak-da. Haqiqiy xudojo’ylar qanday bo’lishini bilasizmi? Ularga Xudoning nomini aytdingizmi, tamom! Sizni oily shaxs deb bilib, Xudo nomi uchun moli tugul, jonini ham berishga tayyor turadi. Bizga bundaylar juda kerak!  Ana shunaqa!    


   Safimizda yana bir kishi bor. Ismi Xalqparvar! Xo’p ajoyib yigit-da! Topshirilgan vazifalarni muddatidan oldin “do’ndirib” bajaradi. Uni-buni qo’ying-u, uni hamma yigitlarimiz chinakam xalqparvar deb o’ylashadi. Aslida g’irt zarparvar. Uff, zarparvar nimaliginiyam bilmaysizmi? Zar bu oltin-ku, o’qimagan! Xullas boylik jon-u dili! Pulni ko’rdimi yuragini uzib berishga ham tayyor turadi. Shuning uchun ham “chet”dagi og’alarimiz unga mo’mayrog’idan va’da qilishadi-da. “Qancha katta bersang, shuncha “katta”sidan tutberaman” deb turadi-da o’ziyam! Buni ham qo’yaturing, siz Fidoyi janoblari haqida bilmabsiz, bu dunyoga kelmabsiz! Fidoyi ismini eshitishingiz bilanoq ko’z oldingizda xalqi, yurti, yor-do’stlariyu oilasiga fidoyi kishining timsoli gavdalandimi? Xex, soddasiz-da! Fidoyibekning asl ismlari antiqa edi. Ular faoliyatlarini boshlagan kezlaridanoq o’zlariga Fidoyi ismini tanladilar-u, el orasida shu nom bilan shuhrat qozondilar. Ularning nomlari mag’rib-u mashriqqa tanilgan. Mashriqdagi okolari ularni makkor deb qochsa, mag’ribdagi og’alari ularning ayni shu makkorliklarini hurmat qiladilar. Ularga shundaylar kerak-da. Ana shunaqa!


   Sotvoldi amakining hikoyalari uzunlashib ketdi-yu, ammo ulardan mazmunni axtarib topolmadim va gapni dangal qildim. “Amaki nega bu do’stlaringiz haqida aytyabsiz, sizlar nima ish bilan shug’ullanasizlar?” deb so’radim. Ana xolos, hikoyaning ikkinchi qismi boshlandi. Bu safar uxlab qolmasam bo’lgani…


 “Ex siz yoshlar-eey, soddasizlarda, soddasizlar. O’zlaringni uddaburon deb bilasizlar-u, lekin o’taketgan go’r va go’lsiz. Ammo sizlarning shunday soddaliklaring bizning baxtimiz, porlagan quyoshimizdir. Xa, ensangiz eshakni terisiday bo’lib ketdi? Rostdanam-da, hozir mening gaplarimga og’iz ochib o’tiribsiz-u, lekin tushunmayapsiz. Chunki dovdirsiz-da. Nima ish qilasiz deb so’rayapsiz, javob beraymi? Xop, aytaman, faqat gullab qo’ymang-da! Men “Sotvoldi”man. Siz kabi “mol”larni sotib olaman va kerakli birodarlarim qo’liga topshiraman. Xudojo’ylar Xudojo’yga boradi, “xalqim” deydigan, yuragida o’ti borlar Xalqparvarga, va nihoyat o’taketgan vatanparvari qo’lga tushib qolsa Fidoyi janoblariga jo’natiladi. Ular o’ziga tegishli “mol”larni yaxshilab tarbiyalashadi, kerakli “bilim”lar berishadi, uyidagi mayda kamchiliklarni bahona qilib, “jannat”da yashaysan degan «va'da» bilan “chet”ga chiqarishadi.  Agar shunda ham tarbiyalanmasa bir-ikki ta’zirini yesa o’zi tarbiyalanib qoladi-da.  Ana shunaqa!


   Bilasizmi, biz yoshligimizda bizga Otamiz haqida yomon gapirishga hayiqishardi, chunki biz bunga yo’l qo’ymasdik. Hozirchi? Hozirgi yoshlarga bir og’iz otasi haqida salbiy fikr aytib ko’ring, “balki shundaydir” degan shubhaga borishadi. Agar “otang zolim”, “otang beshafqat”, “otang o’g’ri” deb bir-ikki yolg’on dalillar qo’shib qo’ysangiz sizga chippa-chin ishonishadi-yu, siz tomonga og’ishadi. Hatto bizning shunday ertaklarimizga ishonib Otaga qarshi jang boshlashga tayyor turgan farzandlar ham bor. Ko’rayapsizmi, biz nimalarga qodirmiz? Istasam, hozir sizni ham sotib olaman. Pul bilan emas, so’z bilan. Chunki bizning qurolimiz ham so’zning kuchida-da! Ana shunaqa!


   Xa-ya, siz Haqnazar haqida so’ragandmidingiz? Aytaymi, u kim? Nega uni “ko’rinmas” deyishlariga qiziqayabsizmi? Chunki u ko’rinmaydi, xa rostdan ham shunday. Axir, haqiqiy odam bo’lsagina ko’rinadi-da! Ismi bor-u, jismi yo’q. Xullas u shunday, lekin baribir u biz uchun Haqnazar. Haqning nazari tushgan unga, uning ham nazari faqat Haqda. Nima bo’pti ko’rinmasa? Ko’rinmasa ko’rinmas! Yo’q bo’lsa bo’laversin, bizga baribir! Eng muhimi, u bizga mo’may foyda keltiryapti. U bizning qopqonimiz. Semizgina sichqonchalarni bizga tiriklayin “ushlab” berayapti. Biz esa ulardan maza qilib foydalanamiz. Oh-oh-oh! Xa, nega baqrayasiz, odam ko’rmaganmisiz? Iye, nima qilayapsiz? Nega “102”ni terdingiz? Xa, mayli, u yerga boraverib o’rganib ketganman, suvaraklar istagan yeridan teshik topishadi-ku, shuni ham bilmaysizmi? Iya, militsiya sirenasimi?! Bu ishingiz hali qimmatga tushadi, sizni ham sotib olmasam, Sotvoldi otimni Sotdi qo’yaman! Ana shunaqa!


 


Zuhra Xalilova


O’zDJTU Xalqaro jurnalistika


fakulteti talabasi


 


 

Davlat va xalq o’rtasidagi ko’prik yohud “elektron hukumat”ning qulaylikari

Блог им. correspondent

 


Fuqarolar murojaatlarini ko’rib chiqish, davlat organlari va aholi o’rtasidagi ko’prik vazifasini o’tash maqsadida O’zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining Nizomiga asosan, yagona davlat interaktiv xizmatlari portali yaratildi. Mazkur portal bugungi kunda demokratik fuqarolik jamiyati qurishdek ulkan maqsadlarimiz yo’lida katta hissa qo’shmoqda. Shu bilan birga, portal o’z oldiga qo’ygan vazifalarini, xususan, fuqarolar va davlat organlari o’rtasidagi ishonch va hamkorlikni mustahkamlash, davlat organlariga murojaat qilinganda foydalanuvchilar uchun byurokratik to'siqlarni qisqartirish va ularni bartaraf etish, “elektron hukumat”ni rivojlantirish kabilarni yuksak mas’uliyat bilan bajarib kelmoqda.


   Yagona davlat interaktiv xizmatlari portali internetdagi my.gov.uz sayti ostida faoliyat yuritadi. Mazkur sayt UzInfoCom axborot kommunikatsiya markazi tomonidan yaratilgan bo’lib, mana uch oydirki, o’z auditoriyasini kengaytirib bormoqda. Ushbu portal xizmatlaridan foydalanishdan oldin siz ID.uz avtorlashtirish xizmatidan ro’yhatdan o’tgan bo’lishingiz hamda o’zingiz uchun ishonchli parol tanlab, uni yodda tutishingiz lozim. Eslatib o’tamiz, ID.uzdan ro’yhatdan o’tish ham, yagona portal xizmatlaridan foydalanish ham bepul.


   Yagona portal o’z ichiga qanday xizmat turlarini kiritadi va u qanday qulayliklarga ega? Bu savollarga javob berishda portal tomonidan taqdim etilayotgan xizmat turlari bilan batafsil tanishtirib o’tamiz. My.gov.uz saytiga kirganingizda “kirish” tugmasini bosib, ID.uzdagi login va parolingizni terasiz hamda portalning ichki xizmatlaridan foydalanish imkoniga ega bo’lasiz. Portalga tashrif buyurganingizda bosh sahifadagi sohalardan birini (sizni qiziqtirgan davlat organlariga tegishli sohani) tanlaysiz. Savolingizni yo’llash uchun 5 qadamni muvaffaqiyatli bajarishingiz talab etiladi. Avvalo, bosh sahifadagi “davlat organlariga murojaat yuborish” (bosh sahifaning yuqori o’ng burchagida) sahifasiga kirasiz. U yerda siz to’ldirishingiz lozim bo’lgan 5 qadam ostida ma’lumotnomalar kiritilgan. Siz ularni o’zingizga mos ravishda to’ldirib, kerakli davlat organini tanlagan holda o’z murojaatingizni yozib “yuborish”ni bosasiz. Sizga murojaatingiz ko’rib chiqilgani to’g’risida bir ish kuni mobaynida javob xati keladi hamda uning javobini o’n kun muddat ichida olishingiz mumkin. Portalning yana bir qulay jihati shundaki, xizmatlardan foydalanishda siz o’zingizga qulay bo’lgan til (o’zbek, rus)ni tanlashingiz mumkin.


   Hozirgi kunga kelib, yagona portal orqali davlat idoralariga 2400 dan ortiq arizalar kelib tushgan bo’lib ulardan 1600 tasi ko’rib chiqilgan va 800 dan ortiq arizalar qayta ishlash jarayonida.


   Yana shuni ta’kidlash lozimki, mazkur portal orqali siz communal to’lovlar haqida ham o’zingizga tegishli hisobdagi mablag’ qoldig’ini bilishingiz, hatto sms orqali to’lovni amalga oshirishingiz ham mumkin. Buning uchun my.gov.uz saytining bosh sahifasidagi keltirilgan kalit so’zlar orasidan “kommunal” so’zini belgilashingiz, keyin qolgan amallarni bajarish shartlari bilan tanishishingiz hamda shu orqali to’lovni amalga oshirishingiz mumkin. To’lovni yagona interaktiv davlat xizmatlari portali orqali amalga oshirishda qo’shimcha harajatlar talab etilmaydi.


Bugungi axborot globallashuvi asrida mamlakatimizda elektron hukumatning joriy etilishi fuqarolik jamiyatining oldiga qo’ygan dolzarb vazifalarini to’laqonli ado etishdagi samaradorligini yanada oshiradi. Shu bilan birga, davlat boshqaruvi oganlari va fuqarolar o’rtasidagi yakdillikni ta’minlashda ijtimoiy va huquqiy asos bo’la oladi. My.gov.uz sayti ostida faoliyat yuritayotgan yagona davlat interaktiv xizmatlari portali bugungi axborot asrining yuksak rivojlangan jamiyatdagi huquqiy negizi bo’lib xizmat qiladi.


Zuhra Xalilova


O’zDJTU Xalqaro jurnalistika


fakulteti talabasi


 


 

Ижтимоий тармоқлар ОАВнинг янги кўриниши сифатида

Блог им. correspondent

                                   


Оммавий ахборот воситаларининг асосий вазифаларидан бири  ахборот тарқатишдир. Бугунги глобаллашув жараёнлари шиддат билан ривожланаётган даврда ахборот энг таъсирчан, энг самарали ва ўз навбатида, энг хавфли қуролга айланиб улгурди. Ахборотнинг келиб чиқиш ва тарқатилиш манбаси эса иккинчи даражали масаладек кўрила бошланди. Интернетнинг тараққий этиши ва унинг жамият ҳаётида муҳим ўринни эгаллаши билан бирга виртуал ресурслар хилма-хиллигини вужудга келтирди.  Шу билан бир қаторда бугунги кунда кенг оммалашиб улгурган ижтимоий тармоқларнинг пайдо бўлишига ҳам замин яратди. Ватани Америка деб эътироф этилувчи интернет ХХ асрнинг 60 йилларида пайдо бўлган бўлса, ҳали ярим аср бўлишга улгурмаёқ, бутун дунёга ҳукмронлик қила бошлади. Интернетнинг кириб келиши турли атамалар, виртуал кашфиётларни ҳам вужудга келтирди. Дастлаб форум, чат номлари билан аталган кўнгилочар мулоқот воситалари ХХИ асрга келиб ижтимоий тармоқлар кўринишида хизмат кўрсата бошлади. Асримиз бошларида асос солинган ижтимоий тармоқлар бугун дунё аҳолисининг 3 миллиарддан ортиғини ўз атрофига бирлаштириб улгурди. Аввалига реклама манбаи ёки чат вазифаларини бажариб келаётган ижтимоий тармоқлар бугунги кунга келиб оммавий ахборот воситаларининг бир қанча функсияларини ҳам ўзида мужассамлаштира олди.


Баъзи манбааларда ижтимоий тармоқларнинг вужудга келишини  фейсбук  тармоғИ ва унинг асосчиси Марк Цукерберг билан боғланади. Бироқ, фаcебоок.cом сайтига 2004 йилда асос солинган бўлса, 2003 йилдан ъУспаcеъ тармоғИ биринчи ижтимоий тармоқ сифатида фаолият юритган. Аксарият ўзбек ёшларининг севимли тармоғИ бўлмиш одноклассники.ру сайти эса 2006 йилнинг 26 мартидан ишга туширилган.


Ўзбекистонда асосан фейсбук, одноклассники, мой мир, вконтакте, твиттер каби хориж ижтимоий тармоқларидан ҳамда мулоқот.уз, синфдош.уз каби миллий тармоқлардан кенг фойдаланилади. Бундан ташқари халқаро виртуал оламга танилган фидбек, феедбурнер, флиcкер, уСпаcе каби бир қанча ижтимоий тармоқлар мавжуд.


Ижтимоий тармоқлар асосан 15-55 ёшдаги аудиторияни бирлаштирган бўлиб, бугунги кунда баъзи ёшлар учун кундалик мулоқот воситасига айланиб улгурган. Шу сабабли ижтимоий тармоқларни замонавий оммавий коммуникатсия тизимининг бир кўриниши деб эътироф этиш мумкин. Бугунги кунда дунё аҳолисининг 3 миллиардга яқин қисми ижтимоий тармоқлар аъзосидир. Ўзбекистоннинг ўзида 8 миллион аҳоли интернетдан фойдаланадиган бўлса улардан 5 миллиондан кўпроги ижтимоий тармоқларга аъзо.


Биргина Фейсбук ижтимоий тармоғида ҳозирги кунда 901 мингдан ортиқ фойдаланувчи мавжуд бўлиб, улардан 140минг нафари ўзбекистонлик фойдаланувчилардир.  Фейсбук статистикасининг маълумотларига кўра, бир кунда 500 миллиондан ортиқ киши сайтга телефон орқали (мобил версиясига) ташриф буюради. Кунига 3 миллиардан ортиқ шархлар қолдирилиб, 300 миллиондан ортиқ фотосуратлар жойлаштирилади ҳамда 125 миллионта виртуал дўстлик алоқалари ўрнатилади.


Инглиз тилидаги таржимаси “чуғурламоқ, валжирамоқ” каби маъноларни англатувчи твиттер микроблоги жаҳондаги энг машхур кичик блогли хизмат турларини тақдим этувчи ижтимоий тармоқ ҳисобланади. Жек Дорси, Эвен Уилямс ва Биз Стоунлар томонидан 2006 йилнинг 15 июлида асос солинган Твиттер микро блоги дунё миқёсида 500 миллиондан ортиқ фойдаланувчиларига эга. Уларнинг деярли 100 минг нафари ўзбекистонликлардир, Твитернинг қулайлиги шундаки, унда ортиқча функсияларга ўрин йўқ, “бугун мен нима қилдим?”, “Ҳозир мен нима қилаяпман” каби саволларга жавоб берсангиз бўлгани. Мана шу “қулайлик” билан твиттер аудиториясини кенгайтирмоқда.


Кундан кунга оммалашиб бораётган, айниқса Ўзбекистон ёшларининг севимли “учрашув макони”га айланиб улгурган одноклассники.ру сайти бугунги кунда аъзо йиғиш тезлиги кўрсаткичлари бўйича реcорд даражага эришмоқда. Одноклассники ижтимоий тармоғИ 2006 йил 26 мартда ишга туширилган бўлса,  бугунги кунда унинг салкам 150 миллион аудиторияси мавжуд. Одноклассники фойдаланувчилари асосан 14 ёшдан 55 ёшгача деб эътироф этилади. Ўзбекистонлик фойдаланувчилар эса “одноклассники”нинг 3,5 миллионга яқин қисмини ташкил этади. Сайт статистикасига кўра, “одноклассники”га бир кунда ўртача 30 миллион киши ташриф буюради. Уларнинг 62 %и 15-25 ёшдаги фойдаланувчиларни ташкил этади.


Аҳамиятлиси шундаки, юқорида қайд этилган Ўзбекистондаги энг оммабоп ижтимоий тармоқлар ичида мамлакатимиз миқёсида энг кенг тарқалгани одноклассники.ру сайтидир. Мазкур ижтимоий тармоқ асли келиб чиқиши рус миллатига мансуб бўлган Алберт Попков томонидан шунчаки реклама жойлаш мақсадида яратилган сайт бўлиб, кейинчалик оммалашиб броган ва қисқа вақт ичида минглаб аъзо тўплашга муваффақ бўлган. Бугунги кунда “одноклассники”га 100дан ортиқ мамлакат фуқаролари аъзо ва улардан энг фаоллари Россия, Украина, Молдова, Болқон ҳамда Марказий Осиё давлатларига тўғри келмоқда. Ҳудудий жиҳатдан ўзида катта виртуал аудиторияни жамлашга улгурган “одноклассники” кундан кунга янги лойиҳаларни тақдим этмоқда. “Одноклассники”да рус, инглиз, молдов, украин, грузин, озарбайжон ва ўзбек тиллари мавжуд.


Одноклассники маъмуриятининг норасмий маълумотларига кўра, бугунги кунда сайтда 200 миллиондан ортиқ профиллар ва 10 миллионга яқин гуруҳлар мавжуд. Уларнинг умумий сони бўйича 6/1 қисми расмий саҳифалардан иборат бўлиб, улардан тенг ярми гуруҳларга тўғри келар экан.


Ўз атрофига миллионлаб аудиторияни бирлаштирган энг оммабоп фейсбук, твиттер ва одноклассники тармоқлари турли норасмий саҳифалар орқали расмий ахборотларни ҳам биринчилардан бўлиб етказиб бормоқда. Бу масалага одноклассники мисолида ёндошадиган бўлсак, буни асосан, тармоқдаги гуруҳлар бўлимида кўриш мумкин.


Одноклассникида ОАВ функсияларини ва жамоатчилик билан алоқаларни ўзида мужассамлаштирган энг йирик саҳифа тармоқдаги гуруҳлар бўлимидир. “Одноклассники”да гуруҳ яратиш, яратилган гуруҳга аъзолар тўплаш, бошқа гуруҳ ва уюшмаларга аъзо бўлиш, гуруҳларга ўз дўстларини ва бошқа фойдаланувчиларни таклиф этиш мумкин. Гуруҳлар “одноклассники”даги энг кўп мулоқот алмашиш бўлими ҳисобланади. ҳар бир гуруҳда истаганча аъзо тўплаш имконияти мавжуд. Гуруҳ яратувчиси (админстратор) ва унинг ёрдамчиси (модератор) томонидан ёки гуруҳ аъзолари томонидан ҳам мавзу ва янгиликлар бериб борилади, фотоалбомларга фотосуратлар жойлаш, видео жойлаштириш ишлари амалга оширилади. Ижтимоий тармоқлар, хусусан, одноклассникидаги гуруҳлар мавзу кўлами ва йўналиши жиҳатдан турличадир. Гуруҳларга ихтиёрий кириш ёки кимнингдири таклифи билан аъзо бўлиш мумкин. Бугунги кунда одноклассники”да қатнашчилар сони бойича энг кўп деб топилган гуруҳ Беелине Узбекистаннинг мазкур тармоқдаги саҳифасидир. Ушбу саҳифада 200 мингдан ортиқ аъзолар бор. Бундан ташқари, жаҳондаги энг оммабоп ахборот агентликлари, оммавий ахборот воситалари, инернет сайтларининг ҳам расмий саҳифалари ушбу тармоқда жойлаштирилган. Хусусан, Россиянинг Риа Новости, ИтарТАСС ахборот агентликлари, “Первий канал”, “Россия”, “НТВ” каби телеканаллари, ва бошқа оммавий ахборот воситаларининг ҳам расмий саҳифалари турли ижтимоий тармоқларда, хусусан, одноклассникида фаолият юритиб келмоқда. Ўзбекистон мисолида оладиган бўлсак, бугунги кунда, асосан, фейсбук ижтимоий тармогида бир қанча ўзбек ОАВларнинг расмий саҳифалари жойлаштирилган. Бироқ, одноклассники ва бошқаларда бу ҳолат унчалик кузатилмайди. Шуни айтиш лозимки, бугунги кунда бошқа ижтимоий тармоқлардан фарқли равишда, одноклассникида бир қанча ахборот тарқатувчи янгиликлар саҳифалари фаолият юритади. Бундан ташқари, Ўзбекистон ва жаҳон янгиликларини бериб борадиган информатсион саҳифалар ҳам гуруҳлар бўлимида фаолият юритиб келмоқда. Бундай саҳифалар, асосан, миллий ва хориж интернет сайтларидаги маълумотлардан фойдаланган ҳолда кунига ўртача 3-5 тагача янгиликларни жойлаштирадилар.


Ижтимоий тармоқлардаги янгиликлар саҳифаларидаги  ҳамма маълумотлар  ҳам асосли дейиш қийин. Бироқ,  улардаги янгиликлар  тезкорлиги масаласи баъзи расмий ОАВларни ҳам ортда қолдириш ҳолатлари кузатилмоқда.  Масалан, 2013 йилнинг 1 июлида муомалага чиқарилган 5000 сўмлик банкнот ҳақидаги хабар илк бора ижтимоий тармоқларда тарқагани кўпчиликка маълум. Бундан ташқари, ушбу банктнотнинг тасдиқланиши борасида ҳам бир қанча расмий ва норасмий англашилмовчиликларга айнан шу ижтимоий тармоқлар сабаб бўлди. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг матбуот котиби Муҳаммаджон Исомовнинг даракчи.уз сайтига берган расмий интервюсида бу хабар расман рад этилди, бу эса қайта чигалликкарни келтириб чиқарди. Натижада миш-мишларнинг сони ортиб борди. Бу хабар борасида фаол муҳокамалар борган одноклассники ва фейсбук ижтимоий тармоқларида келтирилишича, Ўзбекистон Республикасининг Сенати ҳамда Ўзбекистон Республикаси Марказий банки маълумотлари ўртасидаги тафовут ва тушунмовчилар турли аноним фикрларни ҳам келтириб чиқарди.


Яна бир нарсага диққатингизни жалб қилмоқчиманки, ижтимоий тармоқлар баъзи корхона ва ташкилотлар, расмий ва норасмий ОАВ, сиёсий фаолият юритувчи уюшмалар ҳамда юридик ва жисмоний шахслар, шоу-бизнес ва кино вакиллари, спортчилар ва бошқа машхурлар учун самарали пиар вазифасини ҳам ўтамоқда. (маърузада амалий мисоллар билан). Шуни айтиш ўринлики, бугунги кунда биргина одноклассники сайтида Фонд Форум қидируви берилганда гуруҳлар бўлимида 50 тагача саҳифани учратиш мумкин. Шу билан бирга, бугунги кунда, одноклассникидаги ўзбекистонлик ёшларнинг эътиборини аллақачон жалб қилиб улгурган Муҳаммадрасул Зулунов раҳбарлигидаги Гулнора Каримованинг расмий фан клубида бугунги кунда 45 мингга яқин ёшлар аъзолик истагини билдирмоқда.


Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, бугунги кунда одноклассники, умуман, ижтимоий тармоқлар ўз асосий вазифаларидан йириклашган ҳолда, оммавий коммуникатисия, жамоатчилик билан алоқалар, ахборот йиғиш, тарқатиш ва таҳлил қилиш каби ОАВнинг бир қанча функсияларини ҳам, мафкуравий, ижтимоий ва сиёсий вазифаларни ҳам амалга оширмоқда. Бу эса бугунги ахборотлашган жамиятда янгилик эмасдек кўриниши мумкин, бироқ, бунинг бир муҳим тарафини ҳам унутмаслик лозим. Ҳар қандай ахборотнинг замирида бир манфаатли мақсад ётади. Бу манфаат кимга ё кимларга хизмат қилиши доим ҳам аён бўлавермайди. Агар у кучли стратегиc мақсад асосида эзгуликка хизмат қила олса, ундан алсо чўчиш эмас, балки уни қўллаб-қувватлаш лозим. Лекин бунинг акси бўлиб, ахборот мафкуравий куч сиофатида бузғунчи қурол вазифасини амалга оширса, у ҳолда, бундай ахборот хуружларига қарши курашиш, жиддий чоралар кўриш даркор. Бу мақсадлар амалга ошишида эса ижтимоий тармоқларнинг ўрни ва аҳамияти беқиёсдир. Истаймизки, мазкур тармоқлардаги янгиликлар саҳифалари фақат эзгу мақсадларга, Ватан равнақи, халқ фаровонлиги йўлидаги масъулиятли мақсадларга хизмат қилишига эриша оламиз. Зеро, дунёни шаффоф сувдек тоза ахборот қутқаради.


                                                         Зуҳра Халилова


                                                          ЎзДЖТУ Халқаро журналистика факультети талабаси


 

Achchiq dard...

Блог им. correspondent

Achchiq dard…


Endigina 46 yoshni qoralagan onam ko’krak bezi saratoni kasalligiga chalinib bir necha oy to’shakka mixlandilar. Saraton kasalligi bir nechta ichki organlarga ham o’z asoratini ko’rsatar ekan, bu fan dilida “metostaza” deyiladi. Jigarlarining quriyotgani, jinsiy a’zolardagi kuchli yallig’lanishlar, o’tpufakning ishdan chiqishi… xullas, bir nechta ichki organlarning faoliyati buzilishi natijasida onamga “6 oy umri qoldi” deb saratonning 4-darajasi tashxisini qo’yishdi…


Kamina hali maktabni bitirmagan, endigina 9-sinfga borayotgan edim. Dadam shifokor emasmi, onamning ahvollarini yaxshi tushunib turar, bizning kelajagimizdan – onasiz qolishimiz mumkinligidan qattiq tashvishda edilar.


14-aprel 2006-yil. Respublika onkologiya markazida onamni operatsiya qilishdi: chap ko’kraklarini butunlay olib tashlashdi. Operatsiyadan oldin bir necha martta kimyoterapiya olib holdan toygan onam, operatsiya yakunlangach butunlay turolmay qoldilar. Bu yoqda dadamlarning yugur-yugurlari, bu yoqda sevimli tog’ajonimning kuydi-pishdisini ko’rib Allohdan faqat bir narsani: shuncha harakatlar zoe ketmasligi – onajonim sog’ayib ketishlarini o’tinib so’rar edim. Bu o’tinchimni Yaratgan egam quruq qaytarmadi: onam sog’aydilar. 5 yillik uzluksiz muolajalar, yaqinlarimizning kuchli daldasi onajonimizni hayotga qaytardi. Allohga shukur. Ammo… Oyijonim uchun borini ham ayamaydigan, kerak bo’lsa, tun-u kun yonlarida mijja qoqmay o’tirgan tog’ajonimning umrlari nihoyalag ekan. Kutilmagan baxtsiz hodisa tog’amlarni bu yorug’ olamdan olib ketdi. “Hali 50ga chiqmasdan Mohira (onam) “rak” bo’libdimi?” degan odamlar tog’amning janozalari kunida “Endigina 33 ga chiqqan edi-ya…” deya yig’lashdi.


Opaning hayotda qolishi evaziga ukaning umri uzildi. Tog’ajonim gaz quyish shaxobchasida ishlardilar. Aytishlaricha, teshilib qolgan gaz trubalarini yamash vaqtida portlash sodir bo’lgan va kutilmagan portlash oqibatida 4 kishi og’ir kuyish jarohati bilan birin-ketin hayotdan ko’z yumdi. Ulardan biri – tog’ajonim edilar… 3-oktyabrda sodir bo’lgan bu falokatdan so’ng to’rt kishi poytaxtimizdagi Respublika tibbiy shoshilinch ilmiy markaziga olib kelindi. Yo’lda esa hali hushidan ketmagan tog’amlar pochchasi, ya’ni mening dadamga “Pochcha, bolalarimga o’zingiz bosh bo’ling, ular sizga omonat” deb vasiyat qilibdilar. 4-darajadagi 96%  kuyishda hushdan ketayotgan odam o’z o’limini his qilib, shu vaqtda ham farzand tashvishida bo’lsa-ya… Tog’ajonim bolalarini juda yaxshi ko’rar edilar.



2006-yilning 5-oktyabri. Uch nafar go’dakni yetim, hali 30ga chiqmagan sohibjamolni beva qoldirib, ota-onani farzand dog’ida kuydirib tog’ajonim Ahmedov Badriddin bu hayotni tark etdi. Ortlaridan qolgan ikki o’g’l va bir qiz mana bugun ular orzu qilgandek voyaga yetishmoqda. To’ngich farzandlari Sadriddinov Bahromxon maktabni a’lo baholarga bitirdi va hozirda JIDU qoshidagi akademik litsey o’quvchisi. Yakka-yu yagona qizlari Sadriddinova Muxlisaxon hozirda 8-sinf o’quvchisi, kenjatoylari Sadriddinov Akromxon esa 180- rus maktabda 4-sinfda o’qimoqda. Qarindoshlar, mahalla-ko’y ko’magi, davlatning e’tibori bilan tog’ajonimning oilalariga muntazam homiylik qilinmoqda. Kelin oyim ham hozirda o’z bizneslarini yo’lga qo’yib, tikuvchilik qiladilar.Bolalar


Vaqt, yillar o’taverar ekan. Ketganlar qaytib kelmaydi, ammo tiriklarni borligida qadrlash lozim. Tog’amdan qolgan eng buyuk yodgorlik – bu ularning farzandlari. Ularning kelajagi tog’ajonim ruhlari hurmati uchun ham porloq bo’lishi kerak. Bu yodgorlikni asrab-avaylab, komil shaxs qilib tarbiyalab, kelgusida dadalari orzu qilganidek insonlar bo’lib yetishishlari uchun bor imkoniyatimizni ishga solib harakat qilamiz.


Ruhingiz shod, oxiratingiz obod bo’lsin, tog’ajon

Zuhra Xalilova


 

Bolalarni asraylik!

Блог им. correspondent

Har kim o'z dardida. Ammo go'dakligidanoq mehrga tashna bo'lib o'sgan, o'zi tanimaydigan otasi-yu, eslolmaydigan onasini derazadan qarab kutib o'tiradigan bolalar haqida qachon o'ylaymiz? Poytaxtimizdagi 22, 31 va 9- Mehribonlik uylarini kapital rekonstruktsiya qilindi, bolalarga kiyim-kechakdan tortib oziq-ovqatgacha, o'yinchoqlardan tortib kompyuter sinflarigacha hadya qilindi. Bolalar xursand. Ammo, ular uchun bu sovg'a-salomlar ularning yaralangan qalblariga malham bo'la oladimi? Payg'ambarimiz «Yetimni xursand qilsangiz, meni quvontirgan bo'lasiz» degan ekanlar. Yana bir hadisda «birgina yetimning ko'nglini shod etish Ka'bani obod qilish bilan barobardur» deyilgan. Vatandoshim, o'z muammolarimizga o'ralashib qolib, ko'ngli yarimlarni unutib qo'ymaylik! Bir-birimiz bilan yoqalashish, bir-birimizga ta'na toshlarini otishdan ne naf? Bu razillikka ketkazgan soniyalarimizni yetimlar dilini xushnud aylash uchun sarflasak yaxshi emasmi? Kelajagimiz — bolalarni asraylik!


 


Zuhra Xalilova

Бугунги кун саволига жавоб

Блог им. correspondent

Одамлар ўйлашадики, ижтимоий тармоқлар бекорчиликдан бошқа нарса эмас, кишини вақтини олгани қолади. Йўқ, ҳар бир нарсанинг меъёрига амал қилиб, тўғри фойдаланилса бўлади, фақат бунинг учун аниқ мақсад асосида ҳаракат қилиш зарур.


Бугунги ахборот глобаллашуви асрида ўзингизга керакли ахборотни истаган виртуал маконингиздан бир зумда топиш имконига эгасиз, бунинг учун биргина буйруғингизнинг ўзи етарли. Энг аҳамиятлиси, виртуал маконга берган буйруғингиз асосида юзлаб, минглаб жавобларни топасиз ва уларнинг барчаси шакл ва мазмун жиҳатдан бир хил кўринса-да, аслида унинг туб моҳияти ҳамда йўналган мақсади турличадир. Бу унинг яратувчиси ким экани ё кимларга хизмат қилиши билан характерланади. Бу характер замирида турфа манфаатлар ётишини интернетнинг оддий фойдаланувчиси пайқамаслиги ҳам мумкин.


Ижтимоий тармоқлар ҳам бугунги кунда интернетнинг муҳим бўғини, керак бўлса медиа хизматига айланиб бормоқда. Ўзида бир қанча қулайлик ва хизматларни жорий этган оммавий коммуникациянинг замонавий шакли бугун ОАВ сифатида ҳам омма эътиборини тортмоқда. Тармоққа ташриф буюрган кўпчилик фойдаланувчилар, асосан, вақт ўтказиш, яқинлари билан мулоқотда бўлиш ва янги дўстлар орттириш мақсадида бўладилар. Бироқ, бугунги кузатувлар шуни кўрсатмоқдаки, ўзида бир қанча ахборотларни мужассамлаштирган саҳифаларда тармоқ фойдаланувчиларининг сони ортиб бормоқда.


Аҳамиятли жиҳати шундаки, авваллари реал ҳаётдаги ОАВ орқали тарқатиладиган кундалик хабарлар ҳам, интернетда тўсиқ қўйилган порнографик, экстремистик сайтларнинг махсус саҳифалари ҳам ижтимоий тармоқларга кўчди. Ушбу саҳифаларни диққат билан кузатган инсон уларнинг замирида қанчалик манфур ва қинғир кимсаларнинг манфаатлари, ғаразли мақсадлари ётганини яхши англайди. Улардаги Ватанга муҳаббатни сўндириш, Давлатга, ҳукумат ва бошқа давлат бошқарув органларига нисбатан ишончни йўқотиш кайфияти ўзини комил шахс даражасида тасаввур эта оладиган ҳар қайси инсоннинг онгида мафкуравий иммунитет кучлилик даражасига кўра реал баҳоланади ва бу каби саҳифаларга бўлган қаршиликни кучайтиради. Бироқ, ҳали онги тўлиғича шаклланиб улгурмаган, ғоявий бўшлиғи бўлган айрим ғўр ёшлар бу каби ахборотларни мафкуравий филтрдан ўтказа олмасачи?


Шу ҳолатни тадқиқ қилиш мақсадида одноклассники ижтимоий тармоғидаги бир қанча шу каби саҳифаларни сиртдан кузатдим. Уларга аъзо бўлган фойдаланувчиларнинг фкрини ўргандим, мавзуларга қолдирган изоҳларини ўқиб таҳлил қилдим. Кузатувларим жараёнида шундай қизиқ ҳолатларга дуч келдимки, бу ҳолатни сиртдан кузатган инсоннинг ўзи ҳам ўша саҳифа муаллифлари ва ташкилотчиларининг мақсадлари аслида зўрлик билан ҳокимиятни эгаллаш эканлиги, уларни халқнинг ва давлатнинг манфаатлари эмас, ўз нафсларини қондириш ва бу йўлда Ватанда парокандалик, нотинчликни келтириб чиқармоқчи эканликларини англаб олиш мумкин. Ёзилаётган шарҳларда уларнинг манфаатларини ҳимоя қилувчи характерга эга бўлганларинигина қолдириб, Ватанпарварлик, давлатга садоқат руҳида ёзилганларини эса бутулай ўчириб юборадилар. Бу ҳолатни биз юқорида назарда тутган ўзини муҳолифат деб таништирувчи кимсаларнинг ҳар бир саҳифаларида учратиш мумкин. Хўш, бундан қандай хулосага келиш мумкин? Буни англаш учун уларни шунчаки кузатиш ва холис таҳлил қилишнинг ўзи кифоя.


Ўзини муҳолифат деб атовчи ва «ҳуқуқ ҳимоячиси», «халқпарвар» ниқоби остида фаолият юритувчи баъзи кимсалар ўзларининг нореал қарашлари, нохолис хатти-ҳаракатларини тарғиб қилишда ижтимоий тармоқлар, хусусан, одноклассникидан фойдаланмоқдалар.


Хўш, муҳолифат ўзи нима? У қандай бўлиши керак? Ҳуқуқ ҳимоячисичи? Тўғри, бир қарашда бу икки сўз ўхшашдек, бир қарашда эса анн фарқ қиладигандек кўринади. Улардан икковининг мазмун тушунчаси англатган маъносига кўра ифодаласак, улар турфа характерланади. Бироқ, бугунги жамиятда, хусусан, Ўзбекистонга алоқадорлик ҳолатига кўра, бу икки тушунча ҳам бир хил кўринишда намоён бўлмоқда. Яъни, ўзини муҳолифат деб таништирувчи кучлар ҳам, «ҳуқуқ ҳимоячиси» либосига бурканган кимсалар ҳам бир хил мақсад ортига беркинган.


Улар турли йўналишдан бораётган «соҳа вакиллари» сифатида намоён бўлсалар-да, аслида уларни фақат бир мақсад ва манфаатлар тўқнашуви бирлаштириб туради.


Бу гапларимиз қуруқ сафсата бўлиб қолмаслиги учун баъзи аниқ далиллар билан изоҳлайлик. Изоҳни аввало муҳолифат аслида қандай бўлиши лозим деган саволга жавоб билан бошлаймиз. Муҳолифат шундай бўлиши керакки, у ҳеч қандай манфаатга асосланмаган (давлат ва халқ манфаати бундан мустасно) бўлиши билан бирга, ҳукумат аъзолари ва бошқа давлат бошқаруви органларининг атрофида миллий жипслашув руҳида бирлаша олиши зарур. Муҳолифат ҳукумат аъзоларига қарши эмас, аксинча, уларнинг нуқсонларини ёпувчи, камчиликларини бартараф этувчи субект вазифасини бажариши лозим. Халқ ва ҳукумат ўртасидаги гиж-гижловчи восита эмас, аксинча, уларни бир-бирига бўлган ишончини мустаҳкамловчи жонли кўприк бўла олиши даркор. Муҳолифат халқни қийнаётган ва давлат равнақига ҳалақит бераётган ижтимоий-сиёсий, иқтисодий ва бошқа шу каби муаммоларни дунёга достон қилиши эмас, аксинча, уларни бартараф этиш учун аниқ режали дастур, узоққа мўлжалланган консепсия ишлаб чиқиб, уни ҳукуматга таклиф қилиши ва керак бўлса, амалга тадбиқ этиши керак.


Қани энди анна шу жиҳатларни ҳисобга олган ҳолда бугунги кунда ижтимоий тармоқлар орқали «биз халқпарвар муҳолифлармиз» дея жар солаётган, чет элдаги ҳомийларининг манфаатларини ҳимоя қилиш эвазига қорин тўйдириб, юртни ичдан емиришга уринаётган баъзи кимсаларнинг хатти-ҳаракатлари билан таққослайлик. Уларда юқорида таъкидлаганимиздек, асл муҳолифат элементлари борми? Йўқ, афсуски, бунинг акси. Бу гапларнинг исботини аксарият тенгдошларимиз биз юқорида таъкидлаган «халқпарварлар»нинг ижтимоий тармоқлардаги ҳар бир саҳифаларида кўриб, уларга тўғри баҳо бермоқдалар. Афсуски, беш бармоқ баробар бўлмаганидек, бундай ахборотларга ишониб, алданиб қолаётган, ғаразгўй кимсаларнинг тузоғига илиниб қолаётган юртдошларимиз ҳам бор.


Шу ўринда савол туғилади. Ўша кимсалар нима учун айнан биз каби комиллик остонасида турган ёшларни ўз сафларига қўшиб олишга уринмоқдалар? Уларга биздан нима наф? Бу саволларга ён-атрофда содир бўлаётган воқеа-ҳодисалардан чиқарилган хулосаларнинг ўзи жавоб бўлмоқда.


Зуҳра Халилова


ЎзДЖТУ халқаро 


журналистика факультети


 


(Mualliflik huquqlari qonun asosida himoya qilinadi)

Jiyanim rahmat aytmoqchi...

Блог им. correspondent

Bugun jiyanim Abdurahim 1-sinfga bordi. Uyga kirib kelishim bilan «xolajon yuring sizga zo'r narsa ko'rsataman» deya qo'limdan tutgancha xovliqib o'z xonasiga yetakladi. Stol ustida turgan o'quvchilar papkasini ko'rib nimani «ko'rsatmoqchi» ekanini angladim. Shunda u «qarang, prezidentimiz bizga haamma o'quv qurollarni sovg'a qildilar. Tekingaa!» deya kerildi. Shunda papkaning ichidagi o'quv qurollarini birin-ketin shosha-pisha ko'rsatib maqtana ketdi. Men uning bu quvonchiga sherik bo'lish barobarida 1998-yilni yodga oldim… Ilk maktab ostonasidan xatlagan kunim… Prezident sovg'asini birinchi ustozim qo'llaridan hayajon bilan olgan damlarimni eslab yuragim qalqib ketdi. Xayolga berilib ketib jiyanim xonadan chiqib ketganni ham payqamabman. Tashqariga chiqib uni qidirdim. Ayvondagi kitob javonidan «Yuksak ma'naviyat — yengilmas kuch» kitobini olmoqchi bo'lib, bo'yi yetmaganidan stulga chiqayotgan ekan. Shunda men unga ushbu kitobda nimalar yozilganini aytib berganim, uning birinchi betidagi Islom Karimovning suratini ko'rsatib «bu bizning prezidentimiz» deya tanishtirganim esimga tushdi… «Abdurahim, bu kitobni nega olding?» deb so'radim jiyanimdan. U beg'ubor ko'zlarini kitobdan uzmay «men prezidentimizga rahmat aytmoqchiman, axir ular menga sovg'a berdilar-ku» dedi kitobning birinchi sahifasidagi suratga tikilib. Rosti, o'sha paytdagi holatimni tasvirlab berolmayman. Hayajonmi, quvonchmi yo boshqa bir tuyg'umidi… Uni mahkam bag'rimga bosib oldim. «Abdurahim, shirintoyim, sen ushbu o'quv qurollarini avaylab ishlat. Darslarda qunt bilan qatnashib, bilimlarni puxta o'zlashtirgin. O'qituvchilaringning har bir o'gitlariga amal qil. Yaxshi o'qib, kelajakda buyuk inson bo'lib yetishsang, vatanimizga nafi tegadigan komil shaxs bo'lsang, mana shu Prezidentimizga aytgan rahmating bo'ladi» deb tushuntirdim. Bolalarda savol qaynaydi-da, qiziquvchan jiyancham «ie rahmatni aytmasa ham u rahmat bo'laveradimi?» deb so'radi. «Xa, — dedimda izohlay ketdim, ota-onang seni bolaligingdanoq o'stirib katta qiladi, sen istagan narsalarni olib berishadi, seni tarbiyalashadi, lekin sen ularga og'izda rahmat deyishing emas, rahmatni amalda ko'rsatishing lozim. Amaldagi rahmat og'izda aytilganidan ancha kuchli va foydali bo'ladi. Shuning uchun prezidentimiz istaganday bilimli, dono bo'lishing lozim» dedim. Savol berishdan charchamaydigan jiyancham yana so'radi: «men katta bo'lganimda, buyuk inson bo'lganimni prezidentimiz bilmasalar-chi? Axir O'zbekistonda menday bolalar juda ham ko'p-ku?!» Shunda men jiyanimga yurtboshimiz har bir fuqarolarining erishgan yutuqlari haqida xabardor bo'lishlari va bundan faqat quvonishlarini aytib tushuntirdim. «Xop, unaqada men ko'p o'qiyman, prezidentimizga ko'p rahmat deyman» deya qo'lidagi kitobni mahkam bag'riga bosib oldi… 7 yashar bolakayning tafakkuridagi teranlik, berayotgan savollaridagi mantiqning aks etishi menda boshqacha taassurot qoldirdi. Demak, prezidentimiz «farzandlarim» deya ta'kidlaydigan bolajonlarda ham vatanparvarlik, o'z yurtboshisiga sodiqlik, yuksak taraqqiyotga intilish kabi tuyg'ular mujassam. Shunday avlod yetishayotgan yurtni hech qanday kuch ortga qaytara olmaydi! Zero, bu davlat ushbu avlodnikidir! Biz yoshlar esa kelajakka asos bo'lguvchi vorislarining tarbiyachilarimiz va bu mas'uliyatni ado etishda ezgu maqsadlar sari intilishda har qanday to'siqlarni birga yengamiz!


 


 


Zuhra Xalilova


 


O'zDJTU Xalqaro jurnalistika fakulteti talabasi

"I love USA"?

Блог им. correspondent

“I love USA”?


 


Бугун замон модага қараб кийинишни талаб этмоқда. Кўчага чиқаётганда “нима кийсам экан?” деган савол қизларни ҳам, йигитларни ҳам, умуман, барча ёшдаги кишиларни ўйлантириши табиий. Мавсумга, бориладиган жойга, ўтказилиши олдиндан маълум бўлган бирор тадбирнинг моҳиятига қараб кийим танлаш, дид билан, ўзига ярашган кийим кийиш одатий характерга эга кийиниш маданиятининг талабаларидир. Аммо бугунги куннинг энг муҳим талаблари фақат бу омиллар билангина чекланиб қолмаяпти. Аксинча, кези келганда буларни ҳам инкор этган “мода”га риоя этишни тақозо қилмоқда. Кўчага чиққанимизда баъзи “мода”лардан дилимиз яйрайди. Миллий ва замонавийлик уйғунлашган кийимларимиз ҳам, ҳайриятки “мода” қаторига кириб улгурди, мана шу қувонарли ҳол, албатта. Бироқ, шу билан бир қаторда миллийлигимизни оёқ ости қилиб, оммавий маданиятни тарғиб қилувчи, керак бўлса, ватанпарварлик, миллацеварлик туйғуларидан бутунлай бегоналаштирувчи кийимлар эса ўзини комил шахс даражасида тасаввур этувчи ҳар қайси инсоннинг кайфиятини туширади. Кўчага чиққанингизда бир аҳамият беринг-а, ўнгу сўлда турли давлатлар байроқларининг тасвири туширилган футболкаларни кийиб “мода” талабларини бажариб юрган йигит-қизларни кўрасиз. Шу ўринда сизга ўзимнинг кундалик иш кунимдаги ҳаётий мисоллардан келтираман. Эрталаб чамаси 9 лар атрофида ўз йўналишим бўйича юрадиган автобусга чиқдим. Одатимга кўра, автобус ичини “разведка” қилдим ва ўрнидан туриб кетаётган катта ёшлилар йўқлигини кўргач ўриндиқлардан бирига жойлашдим. Мен ўтирган ўриндиқ ёнида ўзим тенги ёшгина қизнинг баланд мусиқа товуши ғашимга тегиб унга ўгирилдим.Қарадиму, мусиқанинг ҳам баландлиги эътиборимдан четда қолди: эгнидаги футболкасидан чинакамига этим увушди. Не кўз билан кўрайки, хориж мусиқасини завқ билан тинглаб ўтирган қизнинг эгнида АҚШ байроғининг тасвири туширилган оппоққина футболка эди.


Яқинда бир дугонамнинг “Ўзбек” номли кийимлар дўкони очилибди, бориб бир ўзимизга футболка харид қилмаймизми, орқасида “Узб” деган ёзуви бор эмиш” деган гапи эсимга тушиб, ўша дўконга ҳалигача бормаганимга афсус чекдим. Ёнимда ўтирган қизнинг футболкасига қарамай дейману, лекин барибир қандайдир куч юзимни унга томон ўгиришга мажбур қиларди. Гапирай десам, қулоғида баланд мусиқа: эшитмайди, гапирмай десам, ичимдаги аламларим яна қолиб кетади… Шунда у қизнинг “тушмайсизми” деган саволи хаёлимни бўлди ва индамай қолавердим… Буни қарангки, ортидан кузатганимдаунинг футболкаси орт тарафида “I love USA” ёзувига кўзим тушди, яна таъбим хиралашди.


Шу кайфият билан манзилимга етдим. Бекатда тушгач, йўлнинг нариги бетига кесиб ўтиш учун пиёдалар ўтиш йўлига тушдим. Бир неча дақиқа олдин рўй берган воқеа яна такрорланди, бу сафар АҚШ эмас, Буюк Британия байроғини “севаман” деб турган йигит билан. Ха, ха, чамаси 20 ёшлар атрофидаги йигитнинг эгнида “I love UK”(Бирлашган қироллик) ёзувли Буюк Британия байроғитасвири туширилган футболка эди. Энг қизиғи, унинг қулоғида ҳам мобил телефоннинг қулоқликлари турарди. “Эх”,деб чуқур хўрсиниб қўйдимда, йўлимда давом этдим. Ва ниҳоят амалиёт ўташ жойимга келдим. У ерда курсдошларимдан бири билан кўришдим, у ёқ-бу ёқдан суҳбатлашдик ва мавзу йўлда кайфиятимни туширган “хорижни севувчи футболкалар”га бурилди. Шунда курсдошим “нима бўпти, менда ҳам бундай футболка бор,  бу футболкани кийган билан Ўзбекистонни севмайдиган бўлиб қолмайди-ку”, дея жилмайиб қўйди. Мана гап қаерда… Демак, бунга биз ўзимиз айбдормиз.


Ёдингизда бўлса, шу йилнинг 18 июнькуни “Бунёдкор” стадионида бўлиб ўтган Ўзбекистон-Қатар ўйини учун стадион маъмурияти ва Ўзбекистон футбол федерацияси томонидан махсус тайёргарликлар кўрилган эди. Унда Ўзбекистон байроғининг тасвири акс этувчи ранглардаги футболкалар ва Давлатимиз байроғистадионнинг 30 мингта ўриндиқларига жойлаштириб чиқилди. Ўшанда мухлисларнинг эгнида Ватанимиз байроги акс этган, орт тарафида Мадҳиямиз матни туширилган футболкаларни кўриб жуда қувонгандим ва ўйлагандимки, ўйиндан сўнг ҳам кўча-кўйда бу футболкалани кийган ватандошларимни учратаман деб… Йўқ, бунинг акси бўлди… Афсуски, юртдошларим ўз Ватанимизнинг эмас, ўзга давлатларнинг байроғитасвирини кийишни афзал билмоқдалар. Ваҳоланки, “Made in Uzbekistan” тамғаси остида давлатимиз рамзлари туширилган, “Uzbek”, “Uzbekistan” ёзувлари акс этган футболка ва бошқа трикотаж маҳсулотлари пойтахтимиздаги кийим-кечак дўконларида топилади. Балки бунинг ҳам қандайдир ноқулайликлари бордир?


Шуни аниқлаш мақсадида “Чорсу” ва “Ўрикзор” бозоридаги кийим-кечак расталарини айланиб чиқдим. Афсуски, мен истагандек кийимни – Ватанимиз рамзлари акс этган футболкаларни битта ҳам учратмадим. Аксинча, қаторларда осиб қўйилган “I love Korea”, I love Istanbul” деган ёзувли ва АҚШ, Буюк Британия, Россия каби давлатларнинг байроқлари акс этган футболкалар ҳар қадамда кўзимга ташланарди. Кўпчиликка қулай бўлган бозорларимизда наҳотки ёшлар маънавиятини, ватанпарварликни оширувчи бир дона ҳам кийимлар бўлмаса? Миллий либосларимиз ўз йўлига, лекин миллатни ватандан айри қилиб бўлмайди-ку? Балки энди трикотаж етказиб берувчи корхоналаримиз шу ҳақида ҳам ўйлаб кўришар? Балки хориждан кийим-кечак олиб келувчи тадбиркорларимиз шу масалага ҳам жиддий эътибор бериб кўрсалар бўлармиди. Ахир биз буюк келажакнинг ворисларимиз-ку! Олдимизда бизни кутаётган бу буюклик тамал тошини қўйиб берган комил шахснинг фарзандлари, улар ишонган, улар умид қилган ворислармиз-ку! Наҳотки биз ўз-ўзимизни ватанпарварлик руҳида эмас, оммавий маданият фирибларига алданган маънавий қолоқлик кайфиятида тарбия қилаётган бўлсак. Бирор ижтимоий муаммо ҳақида оғиз кўпиртириб норозилик оҳанги билан гапирамиз-у, бироқ ўзимизнинг қанчалик манқурт инсонга айланиб қолишимиз мумкинлиги ҳақида ўйлаб кўрмаймиз. Қандайдир маъсулият елкамизга юклатилганида ўша муаммонми рўкач қиламиз-у, лекин аввал ўзимизни ислоҳ қилиб олишимиз кераклиги ҳақида жон куйдирмаймиз. Ахир, биз баркамол авлоднинг тарбиячиларимиз, елкамизда катта масъулият, олдимизда буюк вазифа турибди. Ана шу муқаддас бурчни адо этишда оддийгина элементар ҳолатлар ҳам катта муаммоларга ғарқ қилиш хавфи мавжудлиги ҳақида ўйлаб кўриш вақти келмадимикин, азиз тенгдошлар!


 


Зуҳра Халилова


ЎзДЖТУ Халқаро журналистика


 факультети талабаси


Diqqat! Mualliflik huquqi qonun asosida himoya qilinadi.

Ўзбекистон Республикасида ахборот хуружларига қарши курашда парламентнинг роли

Блог им. correspondent

 


“Бугун тез суръатлар билан ўзгариб бораётган, инсоният ҳозирга қадар бошидан кечирган даврлардан тубдан фарқ қиладиган ўта шиддатли ва мураккаб бир замонда яшамоқдамиз… Бугунги кунда замонавий ахборот майдонидаги ҳаракатлар шу қадар тиғиз, шу қадар тезкорки, энди илгаригидек, ҳа, бу воқеа биздан анча олисда рўй берибди, унинг бизга алоқасийўқ, деб бепарвоқараб бўлмайди. Ана шундай кайфиятга берилган халқ ёки миллат тараққиётидан юз йиллар орқада қолиб кетиши ҳеч гап эмас”, дейди Президентимиз ўз асарларида. Дарвоқе, бугун биз ахборот коммуникация технологиялари тобора ривожланиб бораётган замонда яшамоқдамиз.  Бу давр биринчи галда замонавий ахборот соҳасини ислоҳқилиш орқали жамият ривожига ҳисса қўшаётган бўлса, унинг иккинчи салбий тарафини ҳам истисно этиб бўлмайди. Кимдир сув келтирар, кимдир кўза синдирар деганларидек, бу улкан ривожланишларни ҳар ким ўзича талқин этиши ва ундан турли кучлар “ҳосил қилиши”ни ҳам айтиш лозим. ХХ асрнинг иккинчи ярмида бошланган ахборот глобаллашуви жараёнлари бутун дунё жамиятини ягона ахборот маконига айлантирди. 


Ҳозирги кунда дунёдаги 20 га яқин давлатда ядро қуроли ишлаб чиқариш учун ҳаракатлар давом этаётган бўлса, 120 га яқин давлатда ахборот хуружлари уюштириш бўйича иш олиб бормоқда. Табиийки, бу ишлар учун интернет биринчи асосий қурол вазифасини ўтайди. Дунёда интернетдан фойдаланувчиларнинг 90 %ини эса ёшлар (18-35) ташкил этмоқда. Бундан шу хулосага келиш мумкинки, ахборот хуружларининг биринчи нишони бу ёшлардир.Бугун дунёга эгалик қилиш йўлидаги стратегикмақсадлар ахборот гегемонлигига талабни кучайтирмоқда ҳамда бу йўлда инсон онгига таъсир этиш орқали ахборот хуружларидан фойдаланилмоқда. 


 “Араб баҳори” номи билан қисқа фурсатларда жамиятимиз ахборотининг муҳим мавзусига айланган ҳодисалар бугун дунёда содир бўлаётган мафкуравий курашларнинг очиқ тимсолидир. Хўш, “Араб баҳори”нинг “ахборот хуружлари” билан қандай алоқаси бор? Юқорида қайд этилганидек, ахборот хуружларининг асосий мақсади кишилар онгига таъсир этиш йўли билан жамиятни бошқаришдан иборатдир. Масалан, Тунис, Ливия, Баҳрайн, Яман, Миср ва Сурия каби мамлакатларда уюштирилган талотўплар ортида ҳам йирик сиёсий марказларнинг информацион хуружлари ётганлигини кенг жамоатчилик кеч бўлса-да, англаб турибди. Қутқучи кучларнинг найранги оқибатида ярим асрдан бери тинчлик ва барқарорлик ҳукм сурган, нефт захиралари бўйича дунёда саккизинчи ўринда турадиган давлати — Ливия нотинчлик ўчоғига айланди. 


Сурия мамлакати тўғрисида ҳам шу фикрларни айтиш мумкин. Ўтган бир йилдан бери пойтахт Дамашқ ва бошқа йирик шаҳарлардаги норозилик намойишлари иштирокчиларининг полиция билан тўқнашуви қурбонларнинг кўпайишига олиб келди, холос. Мисрдаги давлат тўнтаришининг ҳам четдан молиялаштирилганига далиллар етарли. Ўтган йили Таҳрир майдонида араб тилида ёзилган, намойишларни қандай уюштириш, қандай шиорларни илгари суриш каби “фойдали” маслаҳатлар ўрин олган 26 саҳифали брошюралар тарқатилгани бунга яққол мисол бўла олади. Худди шундай китобчалар ўз вақтида Грузия ва Украинада ҳам тарқатилган эди. Энг ёмони, узоқ йиллардан бери осойишталик эвазига иқтисодиётини тиклаб олган, сайёҳлик орқали миллиардлаб фойда топган мамлакатнинг “қадди” букилди. Оддий фуқаро тинчлик ва барқарорлик қадрини энди тушуниб ета бошлади. Бироқ бугун барака ариган юртдан хорижлик сайёҳларнинг қадами узилди. Хориждаги йирик оммавий ахборот воситаларига ва ахборот маконига эгалик қилиб турган кучларнинг ахборот хуружи натижасида Сурияда ҳам тартибсизлик ва қуролли тўқнашувларнинг охири кўринмаяпти.


Айрим мутахассислар чет эллик ҳомийларнинг пули эвазига ўз юртини ичдан емириш учун ҳаракат қиладиган ички унсурларни “ДНК катакчаларига тушиб қолган вирус”га ўхшатади. Бундай тузилмалар мўлжалдаги вақт пишиб етилгунча ўз фаолиятини аста-секинлик билан давом эттираверади. Муайян мамлакатдаги давлат тузумини ўзгартириш пайти етган вақтда йиллар давомида асл башарасини яшириб келган ва юртнинг танасига сингиб кетган “вирус”ларнинг барчаси ишга солинади.


Бу каби ижтимоий хавфи юқори муаммоларга қарши бугунги кунда қонунчилигимиз ҳамда жаҳон тажрибасида бир қатор қонунлар тизими жорий этилган. Ривожланган мамлакатларда ота-она назоратини амалга ошириш учун кўплаб технологиялар, фильтрловчи дастурий таъминот яратилган. Фильтрловчи дастурий таъминотнинг уч кўриниши бор: "қора рўйхат" (рўйхатга киритилган манбалар (сайтларга)га чиқиш блокировка қилинади, «оқ рўйхат» (фақат рўйхатга олинган манбаларга кириш мумкин), «нейтрал маркировка» (ёмон сайтларнинг рейтингини яратиш, унга кўра фойдаланувчи қайси сайтларга кириш-кирмасликни ўзи ҳал қилади). Ҳар бир фуқаро онгида мафкуравий иммунитетни шакллантириш,  маънавий-маърифий тарғиботни кучайтириш, ғоявий мухолифларимизнинг маънавий таҳдидлари, ахборот хуружларига қарши курашда аҳолининг холис ва ҳаққоний ахборотга эга бўлишини таъминлаш зарур. Бу борада хориж тажрибаси билан ҳам танишиб ўтиш лозим. Масалан, Буюк Британияда “Ўзини тутиш кодекси” ва “”хавфсиз тармоқ” мустақил жамғармаси ахборотлар оқимини назорат қилади. Европадаги айрим давлатларда қонун асосида сайтларни блокиоровка қилиш белгилаб қўйилган. Германияда бу масала суд қарори билан амалга оширилади. Россияда эса ахборот хуружларига қарши курашиш мақсадида “Хавфсиз интернет маркази” тузилган. Европа Иттифоқи мамлакатларида умумий ҳисобда 6 та қонун ҳужжати ҳамда “Хавфсиз интернет” дастури ишлаб чиқилган.


Оммавий ахборот воситалари халққа ва уларнинг сиёсий намоёндаларига онгли равишда асосий қароpлар қабул қилишда кўмаклашади. Улар ҳокимият органлари фаолиятини кузатишга ҳисса қўшиб, муҳокамага қўйилган масалалар моҳияти ва сифатига эътиборни оширади. Бу ўз навбатида, бизнес, илм аҳли ва фуқаролик жамиятини фаолликка ундайди.  Ҳукумат ва парламент ўз қарорлари ва сиёсий ўзгаришларни оммавий ахборот воситалари орқали халққа етказади.Бунда ахборотнинг хавфсизлик даражаси, омманинг сиёсий, маънавий. маърифий савиясини оширишдаги ахамияти эътиборга олинади.  


   Юртимизда амалга оширилаётшан истоҳотлар, юз бераётган жараёнлар шунчалик тезлик ва кенг қамров билан бўляптики, бу қонунлар яна кўп йилларга хизмат қилиши учун айримларини қайта ишлаш, баъзиларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритиш, керак бўлса, янгиларини қабул қилиш лозим.  Бунда ахборот ҳавфсизлиги масаласини ҳам жиддий эътиборга олиш носоғлом ахборотлардан ҳимояланишнинг самарали чораларидан бири бўлиб хизмат қилади. Шу маънода, жаҳон тажрибаси билан ўртоқлашиб, миллий минталитет ва замонавий қонунчилигимизни ҳисобга олган ҳолда “Ахборот хавфсизлигини таъминлаш тўғрисида”ги қонун  ҳамда “Хавфсиз интернет” дастурини ишлаб чиқиш лозим. Бунда ахборотнинг аниқлик, холислик ва тўғрилик принципларига асосланиб, уларни “фильтр”дан ўтказиш, Давлат сири ва бошқа сир деб белгиланган маълумотларни очиқламаслик ҳақида маълум меъёрларни белгилаб қўйиш назарда тутилади.


Ушбу моддадан келиб чиққан ҳолда,  “Оммавий ахборот воситалари тўғрисида”ги қонунининг 6-моддасида “Оммавий ахборот воситалари эркинлигини суиистеъмол қилишга йўл қўйилмаслиги” ҳақида белгилаб қўйилган.


Юқорида таклиф этилган “Ахборот хавфсизлигини таъминлаш тўғрисида”ги қонунда ҳам ушбу моддаларни рад этмаган ҳолда, юртимиз тинчлиги, фуқаролар дахлсизлигига хавф солувчи, ўқувчи онгини заҳарлашга, мафкуравий тахдидга, бузғунчи ғояларни тарғиб қилишга йўналтирилган, бир сўз билан айтганда“ахборот хуружи” уюштиришга мўлжалланган нохолис маълумотни тарқатишни чеклаш ё бутунлай йўқ қилиш назарда тутилади. Муайян шахсга ёки ташкилотга туҳмат, хақорат ва камситиш оҳангидаги материал; порнография, экстремизм, терроризм каби ёшлар маънавиятини булғашга йўналтирилган, уларда беҳаёлик, шафқатсизлик каби иллатларни таркиб топтириш хавфи мавжуд бўлган ахборотларни тарқатиш ушбу қонунда муайян тартибда белгилаб қўйилади ва зарур бўлса, бундай ахборотни тарқатган шахсга (ё ташкилотга) тегишли жазо (ё жарима) тайинланади.


Еворпа Иттифоқидаги 6 давлатда қабул қилинган ”Хавфсиз интернет” дастурини ҳам миллий минталитет ва қонунчилигимизга асосланган ҳолда мамлакатимизда жорий этиш виртуал ахборот хуружларининг хавфини маълум даражада бартараф этади. Бунда интернетдан кириб келаётган ахборот оқимини узлуксиз равишда кузатиш, текшириш, керак бўлса, уларга қонунга асосланган муайян чекловларни жорий этиш назарда тутилади.


Бу каби чора тадбирларни юртимизда амалга ошириш, ўйлайманки, мамлакатимиз ривожи ва хавфсизлик масалаларини таъминлашга хизмат қилади. Хавфсизлик масаласи доимо ҳар ерда долзарб бўлиб келган. 2013 йилнинг “Обод турмуш йили” деб номланишини ҳам қайсидир маънода, юрт тинчлиги, халқ фаровонлиги йўлида амалга оширилаётган ишларнинг давоми сифатида эътироф этиш мумкин. Чунончи, “Обод турмуш йили Давлат дастури”да белгилаб қўйилган вазифаларда ҳам Президентимиз “Ўзбекистонимизда тинчлик-осойишталик ва хавфсизликни, фуқаролар ва миллатлараро аҳиллик ва ҳамжиҳатликни кўз қорачиғидек сақлаш ва мустаҳкамлаш бундан буён ҳам энг муҳим, ҳал қилувчи вазифамиз бўлиб қолиши даркор” эканлигини биринчи ўринда таъкидлаб ўтганлари алоҳида аҳамиятли. Шундай экан, хавфсизликни, айниқса, ахборот хавфсизлигини таъминлаш ҳар биримиз ўзимизниг зарур бурчимиз деб қабул қилмоғимиз лозим. Зеро, Президентимиз таъкидлаганларидек, бугунги кунда ядро полигонларидан мафкура полигонлари хавфлироқдир. 


 


Зухра Халилова


 

Eng qimmat tovar, eng qudratli kuch, eng qulay qurol

Блог им. correspondent

Qachonlardir ilohiy ma'no kasb etgan so‘z, uning qudrati bugungi kunga kelib, dunyo taqdirini hal qilishda eng asosiy rol o‘ynaydigan kuchli vosita maqomiga ko‘tarildi. Fan-texnika inqilobidan keyin kommunikatsion texnologiyalar hamda axborot infratuzilmalarining katta tezlikdagi taraqqiyoti, xususan, televidenie va internetning paydo bo‘lishi hamda uning qisqa vaqt ichida ijtimoiy hayot tarziga chuqur kirib borishi axborotni eng qimmat tovarga aylantirdi. Darhaqiqat, kimlar uchundir rost, kimlar uchundir yolg‘on palla — globallashuv va integratsiyalashuv sharoitida oltin, platina, javohirdan ko‘ra ko‘proq qiymatga ega bo‘lgan — axborot jahon bozoridan munosib joy oldi. Kim axborotga egalik qilsa, u dunyoni boshqaradi, qabilidagi gap-so‘zlarning bot-bot esga olinayotgani ham bejizga emas. Bundan 4-5 asr oldin jahonda yetakchilik qilish uchun qo‘shin soni, qurol-yarog‘ arsenali, hatto dengiz­dagi kemalar, umuman, harbiy salohiyatning ahamiyati katta edi. Globallashuv jarayonining taniqli nazariyotchilaridan biri Jorj Modelskining ta'biri bilan aytganda, moziyda moddiy-materialistik mezonlar bo‘yicha gegemonlik darajasi — ayni shu mamlakatning kuchliligini belgilar edi. O‘sha paytlardagi taraqqiyot, munosabatlar rivoji karvonlardagi tuya tezligi, janglardagi otlar dupuri, to‘fonlarda qolib ketgan kemalarning yog‘och surati, kechalari ko‘kdan qutb yulduzini qidirgan sarbon nigohlari bilan o‘lchanardi. Sivilizatsiyalar silsilasida axborotning birlamchi ahamiyat kasb etishi uchun, avvalo, tezlikning ortishi evaziga masofani qisqartirishga erishish zarur edi. Bu yo‘lda dastlab kompas qo‘l keldi, so‘ngra Morze telegrafi, Aleksandr Bell ixtiro qilgan telefon, Popov tomonidan yaratilgan ilk radioqurilmadan foydalanildi. Televidenie va internet esa yuqoridagi maqsadga erishish uchun ulkan imkoniyatlar eshigini ochib berdi. Qolaversa, Gutenberg ixtiro qilgan kitob bosish dastgohi, Venetsiyada «gazetino»lar (asl ma'nosi — «mayda chaqa») urf bo‘lishi va boshqa yangiliklar ham muhimlik jihatdan uchinchi darajaga tushib qolgani yo‘q, ular ham madaniyatlar shakllanishi va rivojlanishida salmoqli o‘rin tutadi. Biroq dunyo bozorida axborotning eng qimmat tovarga aylanishida oynai jahon va «o‘rgimchak to‘ri» — internet katta rol o‘ynagani rost. AXBOROT VA TARAQQIYOT Patrik Byukenen o‘zining «G‘arbning halokati» publitsistik asarida shunday yozadi: "… mass-media madaniyatlararo to‘qnashuvda o‘ziga xos muhosara quroli, yoshlar ongi va qalbini zabt etishning eng zo‘r va ishonchli vositasiga aylandi". Nima uchun axborot qudratli bo‘lib bormoqda? Chor Rossiyasining O‘rta Osiyo hududini bosib olishida jonbozlik ko‘rsatgan zobitlardan biri Skobelevning biror millatni yo‘q qilmoqchi bo‘lsang, uni butunlay qirib tashlashing shart emas, uning urf-odatlari, ma'naviyatini, madaniyatini yo‘q qilsang, bas, qabilidagi gapi bugungi axborot davriga to‘la mos keladi. Jismoniy yo‘qotish uchun mo‘ljallangan qurol bilan millionlab insonlarning hayotiga zomin bo‘lish mumkin, biroq axboriy qurol va psixologik urush orqali bugun undan ham ko‘proq odamning ongini zaharlash mumkin. U keltirgan zarar ong va tafakkurda juda ham chuqur iz qoldirishga qodir. Axborot xurujlari va qurollar ongli ravishda ma'lum maqsad sari yo‘naltiriladi. Rus mutaxassisi D.Lovtsov bu haqda shunday deydi: «Axborot qurollari tushunchasi ostida biror xalq, millatning mentaliteti, madaniyati, ma'naviyati, dini va davlatning axborot-texnologik, harbiy infratuzilmasiga destruktiv tarzda salbiy ta'sir ko‘rsatadigan maxsus dezinformatsion texnologik vositalarning muayyan tizimi yotadi». Bu borada o‘z fikrini bayon etgan mutaxassislar axborot ta'siridan quyidagi maqsadlar ko‘zlanishini ta'kidlaydilar: dezorientatsiyalash (mo‘ljaldan adashtirish), dezinformatsiyalash (yolg‘on axborot tarqatish), destabilizatsiyalash (barqarorlikni izdan chiqarish), bosim o‘tkazish va boshqalar. Ularning asosida raqibni kuchsizlantirish, yo‘q qilish yotadi. Jahonning rivojlangan davlatlari axborotdek qurolga shunday tus berish orqali maqsadlarini amalga oshiradilar. Axborotning qimmati ham, qudrati ham, qulayligi ham shu yerda ko‘zga tashlanadi. Shunday ekan, ulkan shaxmat taxtasida bugun hamma o‘z nomi, maqomi va qudrati eng yuqori o‘ringa chiqishini istaydi va bu yo‘lda kuchli axborot tizimini samarali qo‘llashga urinishi, shub­hasiz. «Kerakli axborotga ega bo‘lish — boylik, kerakli va nokerak axborotni ajrata bilish kattaroq boylik, kerakli axborotni o‘z stsenariysi asosida tarqatish imkoniyati yoki o‘z vaqtida bu haqda sukut saqlay olish qobiliyatiga ega bo‘lish eng katta boylikdir». Bu Germaniya oliy ta'lim muassasalari uchun chiqarilgan politologiya fani bo‘yicha darslikdan bir parcha. Shunga o‘xshash fikr­lar tizgini ko‘pchilik rivojlangan mamlakatlar oliy ta'lim muassasalarida o‘qitish mexanizmining asosini tashkil etadi. Shu orqali kelajakda jamiyatni harakatlantiruvchi yosh kadrlar kerakli ma'naviy-mafkuraviy immunitetga ega bo‘ladilar. Mamlakatimizda shunga o‘xshash tamo-yillar boshlang‘ich, o‘rta va o‘rta maxsus ta'lim bosqichida shakllantirilib, oliy ta'limda yanada takomillashtiriladi. Bu usul turli ta'sir doiralariga tushib qolishdan saqlaydi. AXBOROT VA MANFAAT G‘arbda xedxanting (headhunting) degan atama mavjud. Uni bevosita o‘zbekchaga tarjima qilsak, «aqlni ovlash» ma'nosini anglatadi. Yanada tushunarli bo‘lishi uchun, quyidagilarni ham qo‘shish lozim. Kadrlar va intellektual salohiyat «savdosi» uchun bugungi kunda bozorning o‘ziga yarasha standartlari mavjud. Ularning ichida eng sarasi bu — professional layoqat, kuchli malakaga ega bo‘lish hamda ishlayotgan kompaniyasi uchun yuqori samara keltirishdir. Xuddi shu jihatlarni o‘zida jamlagan ishchi yoki kadrlarga bugun talab kuchli. Ularni qo‘lga kiritish uchun maxsus dallollik tashkilotlari mavjud va ular rekruitlik (recruit, ya'ni quyi ishchi o‘rinlari) va xedxantinglik (oliy ma'lumotli, malakali va yuqori mansablar) xizmati deb ataladi. Ishchi kuchi hamda intellekt bozorida bu borada ham raqobat juda qat'iy. Shuning uchun kompaniyalar muvaffaqiyatga erishish uchun birinchi nav­batda PR-aktsiya hamda turli nyuans(yangilik)larni bozor jarayoniga tatbiq qilishga intiladilar. Ularning asosida original g‘oyalar bilan oziqlantirilgan axborot yotadi. Ko‘proq mijozga ega bo‘lish uchun yuridik shaxs birinchi navbatda o‘z obro‘-e'tiborini oshirishga harakat qiladi va bu yo‘lda omadi yurishganlar raqobatning qudratli chig‘irig‘iga bardosh bera oladilar. O‘ziga yarasha moddiy va ma'naviy baza hamda kelajak uchun to‘ldirib boriladigan zahira jamg‘armasi ularning «aqlni ovlash»-ini yanada qulaylashtiribgina qolmay, mustahkam poydevorni yaratib beradi. Bunday nomga ega bo‘lish uchun, albatta, axborotdek kuchli qurol, targ‘ibot-tashviqot vositasi qo‘l keladi. Yuqorida ta'kidlab o‘tilganidek, o‘zaro sog‘lom qarama-qarshilikda yutuqqa erishish garovi bu, axborot kurashida g‘alaba qozonish bilan belgilanadi. Kichik maydondagi raqobat ko‘pincha davlatlararo manfaatlar kurashining kichik bir modelidek ko‘zga tashlanadi, albatta, bu o‘rinda ayrim farqlarni ham hisobga olish lozim. G‘arb olimi Zbignev Bjezinskiy «Kimki Yevroosiyoda hukmronlik qilsa, Yer sharining egasiga aylanadi», — degan edi. Biroq hamma o‘z qadrini tushunib yetayotgan, ozodlik sharbatining lazzatli ta'mi turli xalqlarning qalb-qalbiga tobora chuqur singib borayotgan hozirgi zamonda biror davlatning ikkinchisi ustidan osonlikcha hukmron bo‘lib olishi juda ham qiyin. Shuning uchun ayrim yirik va rivojlangan mamlakatlar pirogning katta qismi sohibi bo‘lishi uchun turli spekulyativ o‘yinlar, targ‘ibot, dezinformatsiya, axborot xuruji va terrori hamda stereotiplardan unumli foydalanishga intilayapti. Bir yil ichida birgina AQShning o‘zida axborot xavfsizligini ta'minlash hamda manfaat hududlarida axborot xurujlarini tashkil etish uchun 5 mlrd.dan ortiq dollar mablag‘ ajratiladi. Ularning ko‘pchiligi so‘z erkinligini himoya qilish uchun qabul qilingan turli xil xalqaro konventsiyalarga umuman to‘g‘ri kelmaydi. AXBOROT VA DEMOKRATIYA Globallashuvning mash­hur nazariyotchilaridan biri Frensis Fukuyama demokratiyaning boshqa mafkuralar ustidan qozongan g‘alabasi bilan tarix ham tugadi, deb aytganda aynan shu narsani nazarda tutgan edi. Axborotdan qurol sifatida foydalanish avj olgandan beri demokratik tamoyillar manfaatlar ustuvorligiga erishish uchun bir bahonaga aylandi. G‘arblik yana bir taniqli mutaxassis, «Sivilizatsiyalar to‘qnashuvi» asari muallifi Samuel Xantingtonning fikricha, «ko‘pincha o‘z taqdirini o‘zi belgilashni yoqlab gapirilgan gaplar quloqqa chalinib turadi. Buning ma'nosi har bir guruh o‘zi xohlagan yo‘ldan borishi mumkin, deganidir. Ammo bu boshboshdoqlikning kuchayishi, jamiyat va davlatning parchalanib ketishiga olib kelishi mumkin. Boz ustiga demokratiya bunday muammolarni hal etishga unchalik moslanmagan. Demokratiyalash va demokratiyaning amal qilish jarayoni jamiyatning etnik, diniy va boshqa guruhlari o‘rtasidagi munosabatlarni murakkablashtirib yuborishi mumkin» (F.Nizom tarjimasi). Bugungi kun talablari demokratiyaning yagona modelini inkor etadi. Chunki har bir suveren davlat demokratik jamiyat qurish sari intilar ekan, avvalo, o‘z qadriyatlariga, milliy mentalitetiga suyanadi, istiqbol uchun rejalar shulardan kelib chiqib tuziladi, maqsadlar esa o‘sha xalq manfaatlarini ifoda etadi. Ikkinchi tomondan, demokratiya umume'tirof etilgan qonun-qoidalarni rad etmaydi, balki uni mus­tahkamlaydi. Prezidentimiz I.Karimov ham O‘zbekistonda erkin demokratik davlat qurish haqida so‘z yuritar ekan, mazkur g‘oya millatning haqiqiy an'analari va e'tiqodidan suv ichishiga alohida urg‘u beradi. Ammo demokratiyaning qadriyatlar asosida qurilgan milliy modellari g‘arblik bir qator siyosatchi va siyosatshunos olimlarda xavotir uyg‘otar ekan. Xususan, «Demokratiya jurnali» xodimi M.Plattner shunday deydi: «Dunyoda demokratiya haqida gapirilar ekan, unda doimo liberal demokratiya, ya'ni AQSh va boshqa bir qator rivojlangan mamlakatlarda amalda bo‘lgan siyosiy tuzum nazarda tutiladi». Shuni ham unutmaslik kerakki, biror joyda paydo bo‘lgan qonuniyatlarni ikkinchi joyda shundayligicha to‘liq hayotga tatbiq qilib bo‘lmaydi. Uning samarali tomonlarini o‘rganish, kamchiliklaridan xulosa chiqarib, o‘sha xalqning tarixiy, madaniy qadriyatlaridan kelib chiqqan holda faoliyat yuritish zarur. Andijon qovuni Hindistonda yetishtirilsa, andijoncha ta'm bermaganidek, Amerika demokratiyasi Polshada kutilgan natijani taqdim etishga qodir emas. XULOSA Bunday xavfdan bugun hech bir davlat xoli emas. Ayniqsa, axborotdek eng qimmat tovar, eng kuchli qurol ta'siriga tushib qolmaslikni kafolatlash mushkul. Shuning uchun bu boradagi himoya vositalarini mustahkamlash zarar qilmaydi. Axborot xavfsizligini ta'minlash uchun turli huquqiy-me'yoriy hujjatlarning qabul qilinishi va ularning amaliyotga izchil tatbiqi juda muhim. Shu ma'noda yurtimizda qabul qilingan Konstitutsiya va boshqa bir qator huquqiy hujjatlarning, jumladan, «Informatsion texnologiyalar va telekommunikatsiya sohasini rivojlantirish to‘g‘risida»gi qonun (2002 yil 31 may), ta'lim dasturiga kiritilgan Konstitutsiya haqidagi bir qator fanlar, «Milliy istiqlol g‘oyasi», «O‘zbekistonda demokratik jamiyat qurish nazariyasi va amaliyoti» qo‘llanmalari o‘quvchi ongida yot qarashlar shakllanmasligi uchun kuchli ma'naviy himoya qo‘rg‘oni vazifasini bajarmoqda. Faqatgina ularning va ular o‘tiladigan darslar saviyasiga kuchliroq e'tibor qaratmoq kerak. Bu yo‘lda Xalq ta'limi vazirligi tomonidan 2006-2007 o‘quv yilining «Axborot kommunikatsiya texnologiyalaridan foydalanishda pedagog-kadrlar salohiyatini oshirish» deya nomlanishi hamda Axborot-resurs markazlari (ARM)ning faoliyatiga e'tiborning kuchayishi turli xil mafkuraviy xavflardan saqlanish uchun katta amaliy qadam ekanini alohida ta'kidlamoq darkor. Fuqarolik jamiyatini demokratik printsiplar va qadriyatlarimiz bilan sug‘orilgan o‘zimizning milliy model asosida qurar ekanmiz, bu yo‘lda odamlarning ma'naviy kompasini to‘g‘ri yo‘naltirishda OAV hamda axborotning ahamiyati nechog‘li kuchli ekanini anglab yetmog‘imiz juda muhim. Saidjon MAXSUMOV, «Ma'rifat» muxbiri


odnoklassniki.ru saytidagi «Jamiyatga bir nazar» gurhidan


http://www.odnoklassniki.ru/group/52848811573481